“Muzikom se bavim od najranijeg detinjstva. Svakoga dana provodila bih barem sat vremena pred ogledalom sa četkom u ruci umesto mikrofona pevajući kao da sam tog časa na sceni pred hiljadama ljudi”, započinje svoju priču Milica Nikolić Lava.

Muzika joj omogućava da svoj unutrašnji svet prikaže svetu oko sebe.

– Već godinama sebe muzički edukujem, prvo sam pohađala solo pevanje, a zatim prešla na moderno pevanje kojem me podučava moj veliki mentor Boris Nikolić, po njegovoj posebnoj “Music Master” metodi. Muzika koju stvaram odraz je mog života, borbe, ljubavi i strasti. Prosto osetim trenutak kada određene doživljaje ne mogu da držim u sebi, i tada one poput lave krenu iz mene u obliku pesme. To me oslobađa, i ujedno usrećuje da mogu svoje emocije i energiju da podelim sa drugima – kaže Lava.

Ona je svojim radom uspela da se, pred pevanja, upiše na listu internacionalnih NLP trenera.

– Za Neuro Ligvističko Programiranje čula sam za vreme studija i saznala da pomoću ove metode može da se stekne više samopouzdanja, veštine javnog nastupa i efikasne komunikacije. Sve to želela sam da primenim u muzici, a onda me je ova metoda potpuno očarala svojim fenomenalnim efektima. Svoju edukaciju sticala sam na NLP Institutu u Beogradu gde sam imala prilike da učim od najboljih svetskih trenera koji inspirišu ljude na pozitivne promene. Pošto sam svojim pevanjem oduvek želela da inspirišem mlade ljude i dam pozitivan primer, shvatila sam da je to sada moguće i sa NLP-om i počela uspešno da radim sa ljudima i postižem sjajne rezultate – objašnjava Lava.

Pored toga, naučila je i Reiki, koji joj je dodatno pomogao da održava pozitivnu energiju, da se štiti od negativne energije i da bude u balansu.

– Nakon godina primene i kvalitativnog rasta na svim poljima, postala sam Učitelj ove metode zajedno sa svojim životnim partnerom Dejanom Petrovićem, poznatim kao Vedar Vedski, sa kojim edukujemo mnoge ljude i ovoj metodi u našoj zemlji i šire – iskrena je pevačica i trener NLP.

Pored svih ovih talenata, Lava je posebna po tome što sama piše muziku i tekst za svoje numere.

– Na prvu pesmu inspirisala me je moja ljubavna priča. Oduvek sam znala kako će čovek mog života izgledati, i pre nekoliko godina sam ga čak i potpuno opisala u svom dnevniku budućnosti, te sam predosetila da ću ga prepoznati. Tako je i bilo, kada sam mu ugledala oči, imala sam osećaj kao da ga poznajem jako dugo. Čim sam saznala da je zauzet, odustala sam od misli da je on taj, iako je srce govorilo drugačije. Svadba mu je bila zakazana na moj rođendan. Bio je to jedan od najtužnijih dana u mom životu. Iako se među nama ništa nije dogodilo, osećala sam jaku energetsku povezanost sa njim iako čak nije ni živeo u Srbiji. Prolazilo je vreme i bilo mi je jako teško da se zaljubim u bilo koga, prosto ni sa kim nisam mogla da osetim tako jaku povezanost. Za moj sledeći rođendan stigao je ogroman buket ruža u obliku duginih boja, a duga se pojavljivala svaki put kada smo se nas dvoje sretali. Ubrzo zatim javio se i on, da se vratio u Srbiju, da se razveo jer se ispostavilo da ipak nisu jedno za drugo. Tada počinje naša predivna prava ljubavna priča – otvoreno priča Lava.

“Dok sam pisala pesmu “Prati znak”, plakala sam i smejala se u isto vreme, zahvalna čitavim bićem što sam sa čovekom koga volim i koji svakoga dana čini da sam srećna i voljena žena”.

Lesli je bila poznata po svojoj mršavosti, po čemu je i dobila nadimak Tvigi. Izabrana je za britansku ženu godine, 1966., a radila je u mnogim zemljama sveta. Njena sitna građa brzo je postala ideal kojima su svi težili.

Foto: Profimedia

Ova britanska lepotica rođena je 19. septembra 1949. godine u Londonu. Kada je odlučila da malo “zakoči” karijeru manekenke, Tvigi se okrenula glumi, a objavila je i autobiografiju 1998. koja je postala planetarno popularna. Neki su osuđivali njen stil i pričali da je dečački, a njen izgled opisivali su kao nezdrav. Nju to nije poljuljalo pa je nastavila da se oblači onako kako se njoj dopada, a za svoj izgled je rekla da se izuzetno zdravo hrani i da za mršavost može da zahvali genetici.

Foto: Profimedia

Danas se bavi modnim dizajnom, a ovako izgleda u 67. godini.

Foto: Profimedia

*Kako biste vi definisali ljubav?

Mislim da najveći problem nastaje onog trenutka kada počnemo da je definišemo.  Za mene je ljubav stanje bića, koje može da se menja, deli, daje, prima… Kao nešto čemu bi trebali svi da težimo kako bi mogli da kažemo da MI jesmo LJUBAV.  Često kažem da je ljubav frekvencija, na koju smo podešeni, ili nismo. Pa ono što vibriramo to nam i dođe.

*Na koje vrste delite ljubav i postoji li formula za uspeh kada je ljubav u pitanju?

Ljubav je ljubav. Jedna, cela, samo u drugim oblicima pod različitim okolnostima i sa drugim ljudima. Roditeljska, partnerska, prijateljska… sa još mnogo podskupova, a sa zajedničkim imenom. Ljubav. U trenutku kada prihvatimo, shvatimo da formula, pravilo, šablon ne postoji, biće svima mnogo lakše. I muškarcima i ženama. Ne postoji nikakva prečica, ljubav ili se desi ili ne. Ne postoji između. Sve to između, čega je mnogo više danas, su kalkulacije, kompromisi, u nadi da će nešto jednog dana izgledati bolje. Zato je najbolje da budemo svi iskreni prema sebi. Da li u ovom odnosu postoji ljubav ili postoji  želja da postoji ljubav? Ako smo iskreni prema sebi, odgovori su svi tu.  U ljubavi nema planiranja, kalkulacija, konstrukcija, planova…. ona ne zna za pravila, ili je tu ili nije.

*Koliku ulogu u partnerskim odnosima igra iskrenost  i koliko je važna?

Iskrenost je odnos. Iskrenost na prvom mestu prema sebi, pa onda prema partneru. Biti ono što jesi, dozvoliti nekome da prodre u vašu suštinu, bez bojazni i straha je iskrenost sa kojom bi trebali svi da stupamo u odnose. No, danas, je ipak drugačije. Čekamo da se taj neko pokaže, da vidimo šta ima da da, pa ako on da daću i ja, ne preteruj na početku, malo kalkuliši… Sve su to sindromi 21.veka koji su nas udaljili od sebe, od suprotnog pola, od odnosa generalno.

*Kako srušiti sve barijere kako bi odnos zaista bio sasvim iskren i da li možda postoji nešto što bi ipak trebalo da prećutimo?

Korak jedan je da upoznate sebe. Da znate šta je to što vam prija i ono što vam ne prija. U kom smeru idete, šta želite, šta vas uzbuđuje, šta vas ljuti… Ako upoznamo sebe dovoljno dobro, i ako prihvatimo sebe baš takvima kakvi jesmo, veće su šanse da nam se desi kvalitetan odnos. Danas se često menjaju teze, pa se očekuje od partnera da popuni određene rupe, izleči stare rane, nadomesti nedostatke….  Partneri nisu za to! Morate biti dobri sami sa sobom, u svojoj koži, ako želite nekoga sa kim će vam biti još bolje. Kada shvatite da što više dajte više ćete i dobiti, tada ste na pravom putu ka dobrom odnosu.

Mislim da je iskrenost ključ  svakog odnosa. Kada se zapitate da li nesto trebate da zatajite, postavite sebi pitanje: Ako budem ovo saopštio svom partneru, da li će naš odnos porasti? Da li ćemo postati bliži?
Samo kada dajete odgovor sebi budite iskreni. Ako mislite da nećete porasti zajedno, zašto je to tako? Da li vas prihvata partner sa svim što ste vi, da li vas razume, da li vam je podrška…? Ako je sve od toga, slobodno recite sve!

*Kroz koje sve faze odnos između partnera mora da prođe da bi se moglo reći da je odnos stabilan i kako ga negovati?

Odnos do kraja života prolazi kroz razne faze i iskušenja. Kako se mi menjamo tako se i menjaju okolnosti, ljudi i sve ono što nam dolazi u život. Najveći problem je što u ljubavi svi žele sigurnost da znamo da je to to, da dobijemo za sve garanciju. Toga nema. Danas smo jedna osoba, sutra smo druga… zato je bitno da se fokusiramo na ono što imamo danas. Da danas podelimo, damo sve što imamo. Da kažemo da volimo, da pokažemo, da  ljubimo, grlimo… Samo srećan sadašnji trenutak može da nam bude nagoveštaj da će i sutra biti dobro.

Kao što sam rekla, nema pravila, šablona,  prečica, uputstava. Busite prisutni sada, ovog trenutka u odnosu i dajte sve od sebe. Ne razmišljajte o prošlosti, još manje o budućnosti. Sve što imate je ovo sada. Budite svesni sebe, osobe preko puta sebe i delite. Delite sve ono što je u vama. Što više dajete to će vam se više i vraćati. To je jedini način da se odnos gradi i sačuva.

Oni su delili klupu u pribojskoj gimnaziji “Lazar Komarčić”, zajedno rešavali tinejdžerske probleme i čuvali tajne, a danas nakon više od 40 godina poznanstva i dalje su složni kao nekada.

Ovo je priča Ljiljane Vujović (58), žene koja je pre dve nedelje proslavila 40 godina mature sa prijateljima u Priboju.  Svi oni su sada oformljeni ljudi, sa porodicama, fakultetima, visokim funkcijama i “rasuti” svuda po svetu. Ali svake pete godine, jedno veče je samo njihovo.

Foto: Privatna arhiva

Kako ona navodi, znala je da ne može da je sačeka ništa novo, s obzirom da svi znaju sve o svima i da se redovno čuju. Ipak, imala je pozitivnu tremu pred polazak.

Foto: Privatna arhiva

Njihovo veselje ništa nije moglo da pokvari. Dobro raspoloženje i nasmejana lica napunila su prostoriju do poslednjeg mesta, a čak i kada je sve naglašavalo da će muzika da otkaže, oni su imali rešenje.

– Naš prijatelj Mirsad je poznat po tome da dobro peva. Nismo bili baš zadovoljni pevačima koji su bili te večeri zaduženi za dobru atmosferu, pa se on latio mikrofona. Proveli smo se bolje nego ikada. Mirsad je pevao sve numere koje su obeležile to naše vreme i srednju školu. Vratio nas je stihovima u mlade dane, a svojim glasom razgalio – objašnjava Ljiljana.

Dodaje da je bilo svakakvih situacija na okupljanjima, pa je tako i sada sa nama podelila da se dešavalo da se stari prijatelji nekada ne prepoznaju tako lako na okupljanjima, ali dovoljno je da samo malo načuljite uši, saslušate šta pričaju i odmah ćete znati ko je u pitanju.

Svaki put kada se okupe ovim povodom, kako kaže ona, samo nastave gde su stali prošlog puta. Šta je bilo različito ovoga puta? Komplimenti! Dame su od svojih prijatelja dobijale samo najlepše reči upućene njihovom izgledu. Najčešće je moglo da se čuje to da izgledaju mnogo mlađe nego pre pet godina, kada su se poslednji put sreli uživo.

Meri Luiz Strip, poznatija kao Meril Strip je višestruko nagrađivana američka filmska, pozorišna i televizijska glumica.

Prvu ulogu u pozorištu imaja je u predstavi  “Plejboj iz Sevilje”, a na televiziji se pojavila u filmu “Julija” iz 1977. godine u  kojem je nastupila sa Vanesom Redgrejev i Džejn Fondom.

Ipak, komercijalni uspeh i popularnost usledila je sa ulogama u filmovima “Lovac na Jelene” sa Robert De Nirom i “Kramer protiv Kramera” sa Dastinom Hofmanom za koji je dobila svog prvog Oskara.

Foto: Profimedia

Drugog Oskara u karijeri, a prvog za glavnu ulogu, Stripova je dobila 1982. godine za ulogu Sofi Zavistovski u drami Alana Pakule “Sofijin izbor”. Meril Strip je savršeno predstavila lik Sofi, mlade Poljakinje koja je u Drugom svetskom ratu preživela genocid.

Foto: Profimedia

Uloga je prvobitno bila nuđena Ursuli Andres, ali je Stripova nekako nabavila kopiju scenarija, detaljno proučila lik Sofije i onda otišla do Alana Pakule, reditelja filma i preklinjala ga da joj dodeli ulogu. Scene izbora snimala je samo jedanput i nije želela ponavljanja, jer su joj te scene, kako je rekla, bile zuzetno bolne i emocionalno iscrpljujuće. I kritika i publika su hvalili njenu izvedbu, a pored Oskara, glumica je dobila još i Zlatni globus za najbolju glavnu ulogu, dok je nagrada BAFTA, za koju je bila nominovana, ipak otišla u ruke Džuli Volters. Film je ušao u istoriju kinematografije, a izraz “Sofijin izbor” postao je rečenica koja se koristi za odluku koju je skoro nemoguće doneti.

Treći oskar je usledio za ulogu u filmu ” Čelična Lejdi” u kome je briljatno odigrala ulogu Margaret Tačer.

Foto: Profimedia

U karijeri je dobila tri Oskara, šest Zlatnih globusa, nagradu Gremi i BAFTA nagradu. Drži rekord po broju nominacija za Oscara, njih 14. Strip se smatra jednom od najcjenjenijih i najtalentovanijih glumica svih vremena. Jedna je od retkih glumaca koji su dobili sve tri najvažnije filmske nagrade (Oskar, Zlatni globus i Nagradu udruženja filmskih glumaca).

Poznata je po sposobnosti da sjajno skida dijalekte i zvučnost različitih jezika. Tako su njene uloge često bile italijanke, poljakinje, francuskinje, irkinje i svakoj je dala svoj pečat. Igrala je i u nekoliko ljubavnih filmova koju su takođe obeležili njenu karijeru. “Mostovi okruga Medison” je film koji je snimljen po istoimenom romanu i ušao je u istoriju kao jedan od najdirljivijih ljubavnih filmova ikada. Meril i njen partner iz filma Klint predstavili su ljubavnu priču iz romana na način koji je dirnuo svakoga ko je odgledao film.

Sa Robert De Nirom se opet sastala kada su snimili dirljivu ljubavnu dramu “Zaljubljivanje” o dvoje ljudi koji u srednjim godinama pronalaze svoju srodnu dušu.

Bila je verena sa glumcem Džonom Kazaleom, ali je on umro 1978. godine od raka kostiju. Iste godine, 15. septembra, udala se za Dona Gejmera sa kojim ima četvoro dece: Henrija Volfa, Meri Vilu, Grejs Džejn i Luizu Džejkobson.

Ana Petrović je ostvarila san mnogih žena. Posao i biznis koji podrazumeva putovanja na egzotične destinacije, usamljene plaže i na daleke do sada nekima nezamislive destinacije. Ukoliko želite da odete do Zanzibara, a nekoliko dana kasnije uživate u maslinama i feti u Grčkoj, Ana Petrović je ta koja može da vam ispuni ovaj san. Oduvek zaljubljena u putovanja, Ana je pokrenula svoju turističku agenciju koja vam nudi specifična personalizovana putovanja.

Kako je biti žena preduzetnik u “muškom svetu”?

Biti preduzetnik nije lako, neovisno od toga da li ste žena ili muškarac. Potrebno je uložiti ne samo novac, već i veliki deo svog vremena, biti maksimalo posvećen, izboriti se za svoje parče tržišnog kolača među velikim igračima, ali i odolevati i mnogim drugim izazovima i ostati fokusiran u svojoj zamisli.

U našem društvu i dalje su poprilično dominantna uverenja da se muškarci lakše nose sa svim tim izazovima i da takva poslovna ambicija jednoj ženi, pored svih drugih stvari u životu a koje su joj nametnute kao poželjne društvene uloge, nije potrebna. Ali sa druge strane mnogobrojne ženske poslovne inicijative pokazuju da za nas i te kako ima mesta u tom svetu tradicionalno rezervisanom za muškarce, i da smo dokazale da nam ne pripada uloga slabijeg pola, te da jednako kvalitetno, svojim radom, snalažljivošću i kreativnošću možemo da se izborimo za svoje ideje i iste pretočimo u uspešne biznis modele. U društvu prijateljica koje takođe imaju uspešne biznise, znamo vrlo često da se našalimo na račun stiha iz popularne pesme “Žena, majka, preduzetnica!”.

Opet, moram da naglasim da nekada olako prihvatimo i usvojimo motivaciju koja kaže da je sve moguće. Za održiv uspeh je zaista potrebno puno rada, odricanja i vere, i zato veoma cenim sve one koji se upuste u avanturu pokretanja sopstvenog posla, bilo da dolazi od strane žene, bilo muškarca.

Zašto ste izabrali turizam za građenje svog ličnog biznisa?

Svako od nas ima tek nekoliko stvari koje mu se prožimaju kroz ceo život. Moja veza sa putovanjima je nekako uvek bila jedna od njih. Još kao jako mlada sam krenula da putujem sa sestrom i drugaricama i sav svoj džeparac, a kasnije i sopstvenu zaradu, trošila sam na ista. Međutim, nisam baš od starta imala iskristalisanu ideju o tome da putovanja mogu postati i moje profesionalno opredeljenje, sve do prvih dana studentske prakse u Urbanističkom zavodu Beograda. Nisam se pronašla u tome za šta sam se školovala i nekako sam u startu bila iskrena prema sebi da to nije moj poslovni pravac.

Trenutak koji se ispostavio kao ključan za moj ulazak u preduzetničke vode bio je odlazak na Berlinski sajam turizma, koji predstavlja jedan od najznačajnih turističkih manifestacija. Upravo na tom mestu, gde su se nalazile sve zemlje sveta odlučila sam da pokrenem svoju turističku agenciju koja će se baviti isključivo individualnim putovanjima, i danas sa ponosom mogu da kažem da sam kreirala svoj pravi, mali „preduzetnički raj“.

Foto: Latif Adrović

Da li vam je u građenju karijere pomoglo ili odmoglo to što ste žena?

Uglavnom mi je pomagalo. Možda najviše zbog toga što je generalno malo žena kod nas započinje svoje biznise, pa sam lakše dolazila do podrške od strane organizacija koje imaju za cilj podsticanje ženskog preduzetništva u Srbiji. Mada naravno dešavalo se i da ponekad osetim skepticizam zbog toga što sam žena, a koji ubrzo bude razbijen nakon što se ljudi uvere da sam u svom poslu maksimalno profesionalna, predana i da se trudim da mi nijedan detalj ne promakne.

Ono na šta sam posebno ponosna jeste činjenica da partneri i saradnici u meni na prvom mestu prepoznaju poverenje, što je za ovako specifičnu granu turizma izuzetno važno, jer nije to pitanje samo finansijskih sredstava koja neko ulaže u putovanja, već i oslonca da možete nekome dati najbolji savet za njegova nova iskustva i uspomene koje će nositi kroz život.

Šta znači personalizovano putovanje i koje su njegove prednosti?

Personalizovana putovanja nude fantastičnu fleksibilnost koja se pre svega ogleda u vidu odabira termina putovanja, zatim u dužini boravka, odabiru hotela, kao i vrlo konkurentnoj ceni. Klijent kod nas u “Travel Boutique” ima svu slobodu da izabere svoju meru iskustva koje nastoji doživeti, a mi smo tu da obezbedimo da taj doživljaj bude maksimalan, ali i više od toga.

 Koliku je ulogu vaša ljubav prema putovanjima imala u građenje vaše firme?

Iz svega navedenog može se zaključiti – presudnu. Ipak, ljubav prema poslu je u svojoj osnovi zapravo ista kao i svaka druga vrsta ljubavi. Da bi trajala potrebno je negovati strast koju nosi, biti joj predan, ali ne i zavistan od nje, a pre svega truditi se da uvek budete jasni i iskreni u komunikaciji, bilo da se ona odvija sa vašim direktnim saradnikom u timu, bilo ka klijentu kome treba da pomognete da odabere najbolje za sebe.

Svi su čuli ili barem videli žene koje su okićene ovakvim ogrlicama. Ipak, tek nekolicina njih zna pravu istinu o njihovom vratu. Zapravo, nošenjem ovakvog nakita, ne produži se bukvalno vrat, ali se postepeno, kako se sa godinama dodaju mesingani prstenovi, izdeformiše ključna kost i grudi.

Foto: Profimedia

Devojčice i žene ukrašavaju svoju figuru na ovaj način kako bi čuvale plemensku tradiciju “dugih vratova”. Po njihovom verovanju, to predstavlja simbol uzvišene lepote. Prvi prsten stavlja se devojčicama oko pete godine i postepeno se svake godine dodaju po dva prstena. Do desete godine težina ovih prstenova dostigne kilogram, a sa godinama žene oko vrata nose i po nekoliko kilograma mesinganih prstenova.

Ovim zastrašujućim rečima počinje svoju životnu priču za “aska.rs”, Željka Horvatić koja je rodom iz Zagreba, ali pošto danas živi u Dubaiju zovu je i Anđelika, jer kako kaže, stranci ne mogu da izgovore njeno pravo ime.

Uvek nasmejanu i neverovatno harizmatičnu Željku sam upoznala na ostrvu Pašman u Hrvatskoj. Ona je jedan od predavača u okviru Harmoni programa. Kada sam je videla vedru i veselu kako zrači pozitivnom energijom pomislila sam da je najsrećnija osoba na svetu, a onda mi je ispričala svoju životnu priču. Pročitajte je i vi do kraja, zvuči neverovatno, ali je 100 odsto tačna i iskrena.

– Posle smrti oca, moja majka zbog siromaštva nije imala uslova da odgaja svu svoju decu, a bilo nas je mnogo. Mene su prvo smestili u dom za nezbrinutu decu u Zagrebu. Pošto niko nije mogao da me usvoji, jer mi je majka bila živa, uzela me je hraniteljska porodica- priča Željka koja je imala dve i po godine kada su, kako ona kaže, za nju počeli veliki životni problemi.

Agonija je trajala do njene 20 godine.

– Nakon dolaska u tu porodicu počinje jako mučan period za mene. Nije bilo prisnosti. Fizički i psihički su me zlostavljali. Nije bilo ničega što je meni kao devojčici bilo potrebno. Prisutan je bio samo strah da će me vratiti u sirotište ako ne budem dovoljno dobra. Znate kako je, dođete u porodicu gde nisu vaši roditelji i onda ste pod konstantnom pretnjom – nastavlja Željka da priča i vrlo jasno ističe kako bi danas volela da se bori za bolji status dece u hraniteljskim porodicama.

Foto: Fejsbuk

Kako kaže, to su ljudi koji decu uglavnom uzmaju zbog novca i ne vode računa o njima. Iako je u istoj hraniteljskoj porodici bila i njena sestra, a u trećem razredu osnovne škole je upoznala i polubrata, Željka kaže da u tom periodu nije mogla da uspostavi blizak odnos ni sa kim. Kaže da je bila stidljiva, odbačena od drugih jer nije imala mamu i tatu. Reči “mama” i “tata” nije izgovarala, samo ih je pisala, u svakom školskom sastavu.

– Moja mama je na početku dolazila u hraniteljsku porodicu da me obilazi, i nije dozvoljavala da ljude koji me čuvaju zovem mama i tata. Zvala sam ih teta i stric – iskrena je Željka koja danas i ne želi da se priseća svoje majke, jer kako kaže, to je podseća na mrak, a ona je iz mraka izašla.

U tinejdžerskom dobu su joj, kako kaže, najviše pomagale knjige da pobegne iz surove realnosti. Mnogo je čitala i ulazila u život svakog junaka, po njenim rečima, to ju je spasilo. Onda je krenula u srednju školu, koja joj je donela novu sredinu, novo društvo. Niko ništa o njoj nije znao i to joj je donelo spas, bar na kratko.

– Uvek sam imala nade i inspiracije. U srednjoj školi sam bila vesela, bila sam glavni zabavljač – radosno kaže Željka.

Međutim, onda u njen život opet ulazi osoba koja počinje da je zlostavlja.

– Ja se ključnih momenata ne sećam, sećam se samo tog da kada sam sa 19 godina pobegla i skupila hrabrost da se požalim. Bilo mi je zaprećeno da odem iz hraniteljske porodice. Ja sam u to vreme imala moju prvu vezu koja je bila nešto najgore što mlada devojka može da ima. To je bilo fizičko i mentalno zlostavljanje i manipulacija, čak je bilo i silovanja unutar veze. Neverovatno je da sam ja iz jednog problema u kući pohrlila u još veći poblem kod tog muškarca koji je bio 16 godina stariji od mene. On se borio i sa alkoholizmom i bio je jako, jako agresivan. Međutim, ja nisam mogla bez njega. Meni je “kliknulo” tek posle godinu i po dana odlazaka i vraćanja, ljubavi, mržnje i straha. “Klik” se desio na dan kada sam bila pretučena. Mlada studentkinja prava je išla na tramvaj s modricama, bilo me je sramota. Došla sam kući i na jedan kamenčić sam napisala datum i “nikad više”. To je bilo to – ponosno priča Željka koja priznaje da do ovog leta nije imala hrabrosti da ispriča kroz šta je sve u životu prošla.

Foto: Aska.rs

Sada, sa svojih 37 godina, kada strahova i stida više nema, može glasno da priča jer, kako kaže, svi treba da budemo otvoreni da bismo svojim iskustvom pomogli drugima. Tajne, strah i stid nas ubijaju u ovom životu. Kako Željka tvrdi, ne možemo da promenimo ono što se desilo, ali možemo da promenimo pogled na te događaje i način na koji gledamo u budućnost.

– Moja duša je srećna duša, uvek traži neko svetlo i radost. Ima snagu da prođe kroz sve nedaće. Ja sam blagoslovena u ovoj duši, to je sve što mogu da kažem – sada sa osmehom na licu govori Željka koja je posle oslobađanja od svih koji su joj nanosili zlo u životu, pored prava studirala i fitnes i nutricionizam.

Život ju je odveo u London gde je živela pet godina. Otišla je da uči jezik, ali je u međuvremenu shvatila da želi i i kao učitelj da pomaže ljudima pa je i za to završila školu.

– Dosta sam se od 18te godine mučila sa kilogramima. Kroz fitnes i nutricionizam sam počela da se otvaram ka ljudima. Dobro su me razumeli jer sam im pričala svoju ličnu priču kako sam od buce došla do dobre forme i postala fit. Tako sam krenula u obučavanje. Shvatila sam da osećam ljudsku bol i traume i da imam sposobnost da ih usmerim tako da im pomognem – kaže Željka koja je posle biznis i korporativnog trenera postali i NLP trener.

Foto: Aska.rs

Posle završene hipnoterapije ušla je u “Proces celosti” kojim se danas bavi i pomoću kog pomaže ljudima.

– Kod mene dolaze razni ljudi, ali klijenti koji ostvare sa mnom “klik” su oni koji zaista žele da im je dobro. Žrtve ne ostaju dugo, jer one po pravilu ne žele da reše problem, već samo žele da govore o problemu i na taj način da dobiju pažnju i ljubav. Ja seanse radim samo ako osetim težinu i dubinu. Ljudi koji dolaze kod mene po pravilu znaju da imaju bol, teskobu ili patnju. Često je neko s polja jak, a ustvari prolazi kroz agoniju. Ja radim na tome da otvorim ljude, da ih rešim stida i straha, jer svi treba da stremimo ka sreći, radosti i ljubavi. Radim i onlajn seanse i radionice. Ljudi mogu da me pronađu preko sajta www.angelicahorvatic.com. Broj tretmana je individualan. Seansa traje od 45 minuta do 2 i po sata. Ja sam sa ljudima na seansi dok se ona i kroz priču ne završi – zaključuje Željka Horvatić koja je i sama uz pomoć svih ovih vidova alternativne medicine uspela da se oslobodi negativnih emocija iz prošlosti.

Danas živi i radi kao srećna žena u Dubaiju i čeka objavljivanje knjige i filma koji će opisati sve kroz šta je prošla.

Njeno pravo ime je Šerlin Sarkisjan. Još kako tinejdžerku primetili su je lovci na talente zbog njene čudne lepote. Otac joj je bio jermensko američkog – porekla, a majka indijasnko- irskog, što je odredilo njen jedinstven izgled.  Uz majčinu pomoć, koja je bila glumica i model, sa 16 godina odlazi u Los Anđeles i upisuje časove glume. To joj je verovatno bila najveća prekretnica u životu jer je tada bila primećena u Holivudu.

Foto: Profimeidia

Prvi muž joj je bio Soni Bono, veliki producent i pevač koji joj je pomogao da izgradi karijeru. Sa njim je nastao jedan od najvećih hitova “I Got You Babe”  koji se i dan danas nalazi na listama najlepših ljubavnih dueta.

Iako je njena karijera napredovala, privatan život nije bio onakav kako je zamišljala. On je bio ženskaroš, gladan slave, novca i života koji njoj nije prijao. Dobili su čerku Čestiti, nakon čega ga je Šer ostavila.

Foto: Profimedia

Sa drugim mužem Gregom Almanom, dobila je sina Elaju Blu Almana. Ni ovaj brak nije dugo trajao jer je Greg bio zavisnik od heroina. Iako je brak okončan, Šer će se sa istim problem boriti godinama kasnije, jer će i njena deca postati zavisnici.

Šer se od početka svoje karijere smatrala gej ikonom. Decenijama su je transvestiti imitirali širom sveta i  smatrali da je ona neka vrsta njihove “zaštitinice.” Dance muzika koju je stvarala, ritam koji je nosila kao i sloboda koju je predstavljala su pored društvenog aktivizma kada je gej zajednca u pitanju razlozi koji su doprineli da postaje LGBT ikona.

Foto: Profimedia

Ovaj njen položaj u društvu je stavljen na test kada je njena ćerka Čestiti promenila pol i postala Čez. Iako je bila u šoku, prihvatila je odluku svoje ćerke.

Iako je imala buran privatni život, to se nikada nije videlo na licu popularne Šer. Uvek nasmejana, sa velikom dozom pozitivne energije, postavila je visoke standarde u svetu šou biznisa.

Ipak, Šer u poslednjih nekooliko godina polako gubi bitku jer  joj je dijagnostifikovan Epštajn-Bar virus, koji uzrokuje otkazivanje organa, pa čak i tumor. Zdravlje joj sve sve više pogoršava, a da situacija bude još bolnija, porodica nije uz nju ni sada, niti joj pruža bilo kakav vid podrške, dok se bori sa ovom bolešću.

Foto: Profimedia

Strani mediji stalno prenose njeno stanje, a veliki broj fanova se oglašava na društvenim mrežama, ne bi li uputili reči podrške ovoj velikoj zvezdi.

Šer je za sve ove godine dokazala koliki je borac i sigurni smo da ćemo je još gledati na svetskoj muzičkoj sceni.

Njeno trajanje i opstajanje možda je najbolje objasnio američki komičar i gej imitator Džimi Džejms kada je rekao: “Posle nuklearnog pogubljenja ostaće samo bubašvabe i Šer.”

Voditeljke i novinarke našeg portala Vladana Jokić i Marta Buzurović ugostile su instruktora vožnje Dragana Milovanović iz auto škole Talije.

On je objasnio koliko su žene pažljive tokom vožnje i da li ima razlike u polovima kada je vožnja u pitanju. Kako on naglašava, razlika je ta što muškarac čim položi konstantno vozi i vežba, dok žena, ukoliko nema dovoljno prakse nailazi na probleme.

U čemu su sve žene dobre tokom vožnje pogledajte u emisiji Aska na Telegrafu.

Ukoliko do sada niste čuli za Ivanu Rašić, onda sigurno znate za njen alter ego koji nastaje kada se popne na binu. Devojka sa stavom, može se reći pomalo oštrim, uporna, nametljiva, pomalo bahata i pre svega neverovatno talentovana. Ona se ne plaši da jasno i glasno kaže svoje mišljenje, tačnije da ga odrepuje. Ivana Rašić je u stvari naša čuvena rep diva: Sajsi MC.

Kako si počela da se baviš repom?

Uvek kažem da je to počelo slučajno. Nikada nisam imala preteranu želju da se bavim muzikom, ali je pisanje tekstova ono što me je oduvek fasciniralo. Počela sam time da se bavim bez neke posebne namere kada su me životne okolnosti dovele do toga. Kada sam shvatila da mogu da pišem i koliko to u stvari želim probudila se ta strast koja je u meni i danas jednako jaka kao na samom početku.

Foto: Alek Živković

Kako je izgledao taj početak karijere?

Prvih par godina su služile za razvijanje mog dela i talenta. Sada mogu da kažem da ništa od toga što sam na početku napisala nije bilo preterano sjajno, iako sam tada posle prvog teksta mislila da je odlično. Na nastupima nisam imala svoju matricu ali sam imala jaku želju da se pojavim na bini i bila sam strašno uporna. Ne znam odakle mi tada stav da sam ja najbolja od svih. Tako sam ja počela da repujem na bini bez vežbanja kod kuće. Tada je sve bilo malo drugačije, pa sam morala konstantno da budem deo „scene“ i svako veče sam provodila u gradu u potrazi za još nekom binom na kojoj mogu da se pojavim.

U dosta tvojih pesama je vokal tvoja sestra Tijana. Odakle se rodila ta ideja?

Nije to bilo svesno, već je jednostavno ona moja sestra i muzičar je. Tijana dosta utiče na moje pesme sa te neke muzičke strane jer ja ne znam neka pravila i uglavnom ih ne poštujem. Usmerava me u tom smislu i njena uloga je mnogo veća nego što se misli. Ona to radi iz senke, ali je dosta zaslužna za kvalitet pesama koje stvaramo.

Foto: Alek Živković

Da li Ivana postaje Sajsi samo kada se popne na binu? Razdvajaš li tvoje svakodnevno i scensko JA?

Ranije me je vređalo kada mi ljudi kažu da to nije ista osoba i trebalo mi je dosta vremena da shvatim da sam ja u toku ovih godina stvorila alter ego. Sajsi oživljava na bini ili na bilo kojim javnim nastupima. Sjedinjene smo ali ne toliko koliko sam pre mislila.

Da li su nekad kolege neprijateljski nastrojene kada je u pitanju žena reper?

Neprijateljsko je možda suviše jaka reč, ali možemo da kažemo nepoverljivo. Tako je bilo u početku moje karijere ali je i sada. Nevezano samo za mene već i za druge koje dolaze posle mene. Bez obzira na to, ja sam verovala da mogu i iz toga je verovatno i nastao stav da sam najbolja od svih koji sam na početku spomenula.

Sećam se da sam 2003. godine svoj tekst pokazala drugarima reperima i rekla da ga je napisao muškarac. Taj tekst im se svideo, a tekstovi koje su znali da sam ja pisala ih nisu oduševili. Tako sam ja shvatila da moram da se borim i postala ta „diva“ koja je najbolja u tome što radi.

Da li su tvoje pesme sarkastične ili nisu?

Ljudi prIpisuju sarkazam nekim mojih pesama u kojima to uopšte nije slučaj. Nikada  ja nisam vređala pevačice ili bilo šta slično. Inspiracije za tekstove pronalazim u svemu što se nalazi oko mene i uglavnom je to neki pogled na današnje okruženje. Neke pesme jesu sarkastične, neke nisu. Likove iz svojih tekstova kao što je na primer Tifani sam pažljivo kreirala u svojoj glavi, prvo sam imala kosti pa sam dodavala meso i tako je ona nastala. Publika misli da je „Pokvarenica“ sarkastična pesma, ali nije. To je tekst o onome što nas okružuje, noćni život kao i socijalni momenat.

Kako se osećaš što su neki tvoji stihovi postali deo svakodnevnog izražavanja mnogih devojaka?

To mi strašno i neverovatno imponuje. Možda na taj način tekstopisci, reperi ili reperke dobijaju najveći mogući kompliment. Saznanje da me publika toliko razume i da prosto delimo nešto. Što više ljudi prihvati to što radim, meni je sve bolje i bolje.

Foto: Aleks Živković

Mnogi su te „osudili“ zbog dueta sa Severinom, šta ti misliš o tome?

Prihvatila sam saradnju sa Severinom i to mi je bilo sasvim prirodno. Osuda mnogih je nešto na šta sam ja bila spremna jer je to deo posla. Jednostavno, ja želim da radim što više i stičem nova iskustva. Severina je sjajna osoba i zaista se osećam bogatije zbog rada sa njom. Znala sam da će prvi takt te pesme izazvati šok, ali oni koji su zasita moji fanovi su to prihvatili sasvim ok. Ne mogu da pravim samo muziku koje će se svima svideti, već moram da ekperimentišem i radim na sebi.

Imaš li neki savet za devojke koje žele da se bave repom?

Glavna je upornost. Niko ne može da da uspe preko noći. Mnogi odustaju nakon što im prva pesma ne uspe ili ne prođe dobro, ali to ne sme da se dogodi. Najbitnije je, ukoliko je to nešto što zaista žele,da nikako ne odustaju. Najvažnije je upornost i vera u to što rade.

Kameron Dijaz danas slavi 44. rođendan!

Foto: Profimedia

Ova plavokosa lepotica sa prodorno plavim očima, ubrzo nakon prvog pojavljivanja na filskom platnu, postala je prava miljenica publike.

Iako je imala uspešnu karijeru kao model, Kameron se prvi put pojavljuje u filmu “Maska” sa Džim Kerijem i odmah osvala srca svojoj prirodnom lepotom i sponatnošću. Nakon toga dobija sporednu ulogu u filmu “Venčanje mog najboljeg druga” u kome glumi pored Džulije Roberts.

Foto: Profimedia

Ova lepotica, spada u red glumica koje je govore mnogo o svom ljubavnom i privatnom životu. Bila je u vezama sa mnogo poznatim holivudskim zvezda koje su uglavnnomb ile kratkog daha. Prva ozbiljnija veza bila je sa glumcem Metom Dilonom koja je treajala pune tri godine, a kasnije sa Džaredom Letom sa kojim je vezala trajala četiri godine.

Ipak, najveću pažnju javnosti privukla je njena veza sa pevačem Džastinom Timberlejkom. Kako je on osam godina mlađi od nje, njih dvoje su stalno bili u žiži medijske pažnje, ali i pored toga su dugo ostali zajedno.

Foto: Profimedia

Kameron je 2014. godine upoznala svog budućeg muža, pevača grupe “Gud Šarlot” Bendžija Madena.

Poznata je po humanitarnom radu i pomaganju porodicama vojnika koji su izgubili živote u Iraku i Afganistanu.

Kameron je takođe omiljena među svojim kolegama i mnogi od njih vole rad sa njom.

Foto: Profimedia

Možda je najbolje opisao kolega Ben Stiler koji je radio sa njom na filmu “Svi su ludi za Meri”.

– Ona je kao muško i žensko u jednoj osobi. Beskrajno duhovita, ali sa druge strane neverovatno zgodna i umiljata. Ona je večita devojčica- izjavio je Ben.

Njen nadimak na ovoj društvenoj mreži je Badi Vinki, a ako se na osnovu fotografija može saznati nečiji život, onda ga ona živi punim plućima.

SOOOO sorry I haven’t been posting that much lately I recently found out I have arthritis and it was killin me lol BUT I FEEL BOMB AGAIN AND I’M BACK!!!

A photo posted by baddie Winkle (@baddiewinkle) on Aug 4, 2016 at 1:08pm PDT

Svakodnevno objavljuje postove u kojima je vesela, razigrana, pomalo specifičnog izgleda, ali omiljena kod internet korisnika.

☄

A photo posted by baddie Winkle (@baddiewinkle) on Jun 20, 2016 at 3:53pm PDT

Nju prati nešto više od dva miliona ljudi, a toliko je postala poznata u Americi da je često pozvana na mnoge crvene tepihe. Poslednji događaj na kojem je bila, rame uz rame sa poznatim ličnostima, jeste dodela MTV nagrada, kada je crvenim tepihom prošetala u kombinezonu boje kože, posut šljokicama.

2016 @mtv @vmas

A photo posted by baddie Winkle (@baddiewinkle) on Aug 28, 2016 at 5:54pm PDT

Čak i opisi njenih fotografija mame osmehe na lica, pa je tako jednom napisala: “Kradem vaše muškarce još od 1928. godine”.

DUMP HIM!!!!

A photo posted by baddie Winkle (@baddiewinkle) on May 12, 2016 at 11:03am PDT

Ova, duhom mlada žena, ima snage i za odlazak na noćne žurke, na plaže, u bilo koji provod. Voli da kombinuje razne drečave boje i da na događaju bude jedna od najprimećenijih, barem kada je stajling u pitanju.

Happy Mothers Day to all my Baddies

A photo posted by baddie Winkle (@baddiewinkle) on May 8, 2016 at 1:47pm PDT

Instagram is changing starting tomorrow!! Turn on my post notifications if you want to keep up with my posts

A photo posted by baddie Winkle (@baddiewinkle) on Mar 28, 2016 at 3:51pm PDT

BONNET BABE BADDIE @papermagazine

A photo posted by baddie Winkle (@baddiewinkle) on Dec 16, 2015 at 2:57pm PST

Bojana Kesić je jutros imala još jednog zanimljivog gosta.

“Aska na Telegrafu” ugostila je vizualnu umetnicu, manekenku i dizajnerku Veru Vuksanović.

One su razgovarale o umetnosti kojom Vera osvaja svet, a više pogledajte u videu:

Kažu da je ime koje dobijete na rođenju nešto što će vam odrediti sudbinu.

Svako ime ima neko značenje, pa bilo da verujete ili ne verujete u to da ime utiče na to šta će vam u životu dešavati, lepo je znati šta označava baš to kako se vi zovete.

“Aska” je istraživala za vas i evo šta znače neka ženska imena. Ukoliko ne pronađete svoje ne očajavajte, možda bude na spisku sledeće nedelje.

Ana – Ovo je jedno od mnogih biblijskih vlastitih imena, vrlo raširenih u svetu. Na izvornom hebrejskom, a onda i na grčkom  jeziku glasi Hannáh i znači milost, ljupkost.

Jelena – Poreklo ovog imena vodi od grčkog Helena. Potiče od grčkih reči Elene, Helene, izvorno hele znači sjajna, blistava.

Teodora – Potiče od grčkog “Theodoros”, koje se sastoji od “theos” (Bog) i “doron” (dar) – Božiji dar.

Mladim ljudima je uglavnom teško da se izbore za svoje mesto  kada je poslovni svet i karijera u pitanju. Devojkama je put do karijere iz  mašte možda još teži nego mučkarcima. Zoja Kukić je devojka koja je iz ove borbe izašla kao pravi pobednik. Ona  je preduzetnica, urednica i autorka STARTIT- a, kao i jednog od največih pokreta za osnaživanje žena pod nazivom Lean IN.

*S obzirom na to da si vrlo uspešna u svetu preduzetništva, kako si uopšte došla na ideju da to bude tvoje zanimanje?

U preduzetništvo sam ušla prilično slučajno i to dominantno kroz startap i IT zajednicu, zahvaljujući kojoj sam i ostala. Na prvi pogled sam se zaljubila u kulturu koja se oko startapa izgradila u Srbiji — konstantan rad na sebi i otvorena podrška i pomaganje drugima. To je delom posledica toga što nju čine ljudi koji su dovoljno ambiciozni i samouvereni da odmah pucaju na svetsko tržište, na kome da biste uspeli morate zaista biti najbolji, a to se teško postiže bez učenja i građenja odnosa sa drugima.

Sigurna sam da je preduzetništvo ključno za napredak i rast bilo koje ekonomije. Zanimljivo je i da je glavni razlog zašto IT ne raste i ne napreduje još više nedostatak kvalifikovanog kadra i to je još jedna stvar koju pokušavamo da zajedno sa IT zajednicom rešimo — da uključimo što više ljudi u “naš mali IT balon” i da im na taj način obezbedimo bolju budućnost — normalan životni standard i fokus na kreiranje vrednosti za sebe i ceo svet.

*Da li si nekada imala problema i da li je bilo teže izboriti se za svoje mesto jer si žensko?

Moram priznati da dugo ni sama nisam bila svesna tih situacija, verovatno zato što je diskriminacija postala naša svakodnevnica u tolikoj meri da je više ni ne primećujemo.
Moj omiljeni primer je to što nikada ne pitamo nijednog uspešnog muškarca kako balansira privatni život i posao.

Utisak mi je da smo se mi žene izborile za pravo na izbor — da li želimo da radimo, koliko i šta ili želimo da budemo domaćice, ali se nismo izborile na slobodu za taj izbor. Naime, štagod da odlučimo uvek će nas neko osuđivati, a čini mi se da još uvek nismo naučile da se nosimo sa tim osećajem krivice i toga da nismo savršene.
Značajan doprinos u razvoju moje samosvesti u ovom pogledu imala je moja prijateljica i preduzetnica Kristina Nikolić, sa kojom sam i pokrenula lokalni ogranak Lean In pokreta, sa idejom da okupimo što više žena i međusobno pomažemo jedne drugima u izazovima i razvoju.

Lean In je prilično novi i drugačiji koncept udruživanja i povezivanja žena, koji pre svega naglašava međusobnu podršku i razvoj. Pre svega se bavi jačanjem žena iznutra, pa tek onda menjanjem okruženja. Taj pristup, da krećemo od sebe i od svog neposrednog okruženja, pa onda skaliramo na grad, državu, svet je meni veoma blizak, jer je tako i Startit nastao i postigao sve svoje rezultate.

*Koji je tvoj glavni cilj kada je posao u pitanju, tačnije šta je to o čemu sanjaš i što bi jednog dala volela da postigneš?

Nisam osoba koja bi značajno razdvojila poslovne od životnih ciljeva, jer je posao sastavni deo života. Na njemu provodimo minimum trećinu svog dana i stoga mora da nas ispunjava da bismo bili iskreno zadovoljni.
Mogu reći da je moj životni cilj da budem srećna i zadovoljna.U najopštijem, ali i najiskrenijem kontekstu, želim da uživam u onome što radim i da paralelno svakim danom živim u boljem i zdravijem društvu. Možda zvuči utopistički, ali zaista verujem da ne može niko od nas da bude iskreno ispunjen i srećan ako ljudi oko nas to nisu. Srećna sam što mogu da radim i na jednom i drugom kroz svoj posao, a zaista nemam neki veliki san u smislu uspeha i karijernog rasta. Paralelno — sigurna sam da će me uvek privlačiti izazovi i da će oni biti sve viši kako i ja budem napredovala.

*Kako bi opisala svoj posao drugim mladim devojkama koje možda žele time da se bave?

Društveno preduzetništvo je dosta specifično — radite stvari koje su dobre za društvo i uklapate ih sa realnim potrebama na tržištu. Npr., rešavamo nezaposlenost mladih tako što ih obučavamo da programiraju i u tome dobijamo podršku IT kompanija, kojima je potreban novi kvalifikovan kadar.

U praksi, moj posao se svodi na značajne količine planiranja, komuniciranja sa partnerima i rada u timu, a ako to podelimo na konkretne projekte, tu ima dosta različitosti. Od organizovanja školica programiranja za decu, preko rada sa domaćim preduzetnicima i IT kompanijama do pisanja tekstova za naš portal startit.rs.

*Kako izgleda jedan tvoj poslovni dan i da li ti je posao ponekad naporan?

Sumnjam da postoji neko kome posao bar ponekad nije naporan, ali to dolazi u službu svega onoga što me kasnije u njemu ispunjava. U Startitu uvek težimo velikim rezultatima i to sa sobom nosi da je ponekad dosta teško postići ih, ali je osećaj kada se oni dostignu zaista neprocenjiv.

*Očekuješ veliki skup pod nazivom Znam da možemo u Domu sindikata 28. septembra koji podržava i fondacija Novak Djoković. Na koji način vas oni podržavaju?

Saradnja sa fondacijom Đoković, i posebno Jelenom, za nas je divno i produktivno iskustvo. Polaskani smo činjenicom da su Novak i Jelena prepoznali naš trud, a Jelena je u proteklih godinu dana postala značajna podrška Startita i drago nam što sada zajedno organizujemo “Znam da možemo” događaj, 28. septembra, koji će okupiti 1.600 ljudi.

Kada smo planirali ovaj najveći domaći IT događaj, cilj nam je bio da prizanje odamo svim onim mladim ljudima koji su izabrali Srbiju – da u njoj žive posluju i doprinose. Tu nije reč o ljudima koji kukaju, napadaju režim, krive druge, već o ljudima koji inicijativu uzimaju u svoje ruke, koji imaju znanje, volju i istrajnost da to znanje pretoče u uspešne projekte.Događajem 28. septembra ne samo da želimo da promovišemo uspešne pojedince i pošaljemo poruku da je uspeh moguć, već i promovišemo ideju tehnološkog obrazovanja i preduzetništva i ukažemo da danas gotovo da ne postoji oblast/industrija u kojoj nije prisutna tehnologija.

Ona je novinarka, voditeljka, PR-ka i blogerka.  Ivana Đorđević nas pozdravlja sa Grand televizije, ali je često vidimo i pored jedne od naših najvećih zvezda, Lepe Brene. je neverovatna poslovna žena, novinarka, voditeljka ali i pr jedne od najvećih zvezda na Balkanu. Iako je na ekranu i fotografijama koje kači na društvene mreže stalno doterana, nikada joj lepota nije u prvom planu već su joj najvažnije teme o kojima priča i piše i gosti koje dovodi u emisiju Grand magazin.

Ivana, s obzirom na to da se baviš novinarstvom, voditeljskim poslom i PR- om, da razgraničimo odmah na početku, koja ti titula najviše prija- novinarka, voditeljka, pr-ka?

– Pre svega ja sam novinar koji radi na televiziji i koji ume da radi i PR. Šta to znači? Ja nisam prezenter, već autor svega što radim. Stojim iza svakog gosta, svake teme, svake izgovorene reči. U tom smislu Grand magazin kada ga radim ja, ima moj autorski pečat. Mnogo mi je simpa kada me neko oslovi sa voditeljka, jer je ljudima to najatraktivnije, a ja sam to poslednje 4 godine, dok moje ime u svetu medija postoji jako dugo.

Kada se rodila ljubav prema javnom poslu? Obično devojčice još u vrtiću ili osnovnoj školi pokazuju afinitet ka tome? Kako je kod tebe išao taj put?

– Ako je sudeći po brbljivosti, visprenosti i brzom razmišljanju, to se videlo još kada sam imala 5-6 godina (smeh). Moj deda mi je jednom prilikom rekao da kako znam odradim tu diplomu i da odmah počnem da radim kao advokat, jer me niko nikada nadgovoriti neće. Javni posao, javna reč, društveno odgovorne teme, ali i estradna posla – meni su oduvek bili veliki izazov. Moj put je išao preko diplomatije. Pre novinarstva bila sam u svetu diplomatije, ali me je život odveo na drugu stranu. I to se ispostavilo kao jako dobro.

 S obzirom na to da si završila fakultet, da li si imala želju da se baviš i nekim drugim vidom novinarstva ili si od starta znala da je estrada i šou biznis tvoja sfera interesovanja?

Moja sfera je bilo političko novinarstvo i diplomatija u tom pravcu, jer sam se za to školovala i to mi je bilo zanimljivo, međutim, ispostavilo se da mojoj vedroj prirodi više odgovaraju lajt teme i šou biznis. Jedino što je ostalo isto jeste moja odgovornost i disciplina kada je o bilo kom poslu reč. Zato su i moji rezultati drugačiji, jer svakom segmentu posla pristupam profesionalno.

 Ti si PR jedne od naših najvećih Zvezda, Lepe Brene, kako je došlo do poznanstva i početka rada sa njom? 

– Godinu dana pre nego što ću početi da radim u Grandu uradila sam prvi ekskluzivni intervju sa Brenom za časopis u kom sam tada radila. Kada sam prešla u „Grand reviju“ koju sam kasnije i uređivala deset godina, spontano smo počele da radimo. Naša saradnja je dokaz da je posao PR-a da olakša da mediji dođu do klijenta u ovom slučaju Lepe Brene, da budu pravovremeno informisani i da uvek i u svakom trenutku mogu da dobiju informaciju koja im je potrebna. Ne potenciram taj podatak da sam PR najveće zvezde u regionu Balkana, jer smatram da svi koji treba da znaju – znaju. A oni koji ne znaju – ionako saznaju. U šali kažem, da je do mog broja telefona najlakše doći! Jer ga ima čitav region Balkana.

Koja iskustva i poslovna i životna nošiš iz te saradnje? Sigurno nije uvek bilo sve lako i glamurozno, kako si prolazila kroz teške faze i  šta ti je vraćalo energiju?

– Kada radite sa tako velikom zvezdom kakva je Brena, vi ne možete da se ne zapitate kako je to nekada izgledalo kada zanimanje PR nije postojalo. Jer, biti najveća zvezda regiona nekoliko decenija i nemati nijedan propust u medijskom smislu, to može samo neko ko itekako dobro poznaje psihologiju ljudi i javno mnjenje. Brena je živi udžbenik svih onih lekcija koje se na fakultetima uče iz oblasti odnosa sa javnošću. Toliko toga što danas znam naučila sam ne samo kroz studije, nego i na terenu. Od jedne takve žene, kakva je Brena možete naučiti bezbroj korisnih stvari. Svi me pitaju kakva je Brena za saradnju i ja ću reći samo jedno – odlična, jer poštuje svaki posao, a svoj radi sa profesionalnošću svetskih zvezda.

 Kako miriš PR I novinarstvo, svaka profesija ima svoje interese- novinarstvo objektivnost, PR je ipak rad za klijenta?

– U novinarstvu radite za interes kuće, a u PR-u za interes jedne osobe. U novinarstvu pišete kako je nešto izgledalo, a u PR-u kako je nešto lepo izgledalo. Javno mnjenje je najlakše oblikovati ako ovladate tom veštinom pravilno. Treba malo poznavati ljude, okolnosti, prilike i mentalitet. Informacije su u svakom poslu – moć. Kada sam urednik Grand portala ja na prvom mestu imam vest, ali kao neko ko poznaje uređivačku politiku kuće, znam kako ta vest treba da se prezentuje. Kada pišem saopštenje za javnost, znam kako treba da zvuči jer znam kojoj ciljnoj grupi se obraćam. Vrlo jednostavno.

 S obzirom na to da si voditeljka koliko ti predstavlja napor to da moraš uvek da budeš doterana  sređena? Koliko vremena trošiš na šminkanje, odabir garderobe, negu…

– Deluje da ne izlazim iz salona, ali sve što traje duže od pola sata meni stvara nervozu! To mogu da posvedoče i moj frizer i šminker, kozmetičar …sve da ih poređate i anketirate, rekli bi vam isto. Može da izdrži do 45 minuta. Kada je odabir garderobe u pitanju do tri haljine imam živaca da probam i tu je kraj! S druge strane, ja se zaista ne plašim ni bora ni starosti ni godina. Jer meni ne može niko da proda priču o večnoj mladosti ili večnoj lepoti. Niti se mnogo pouzdam u to. Moja lepota je u mom osmehu, čak i kada tu budu bore smejalice. I žena treba da se doteruje, jer kada se ne doteruje to je kao auto na tri točka, može ali nekako ne ide.

 Kako po tvom mišljenju ženska lepota utiče na pozicioniranje u javnom poslu? Koje su pozitivne, a koje negativne strane?

– Utiče dosta jer vam lepota otvara vrata. Ali od pameti zavisi da li ćete ostati u hodniku ili ćete produžiti dalje. Pozitivne strane su svakako to što vas po vašem izgledu ljudi pamte. Mene konkretno prepoznaju i bez šminke i to mi je zaista impresija, jer kažu da prepoznaju moje oči. Onda mi kažu da prepoznaju moj glas i moj osmeh. Sve to vrlo imponuje i lepo je kada vas ljudi doživljavaju kao nekog svog. S druge strane, ima uvek i onih koji misle da vi ne zaslužujete svoj uspeh jer ste recimo samo lepi. To koliko sam nekome lepa ili simpatična neće mi mnogo pomoći ako gosta u studiju ne umem da intervjuišem na pravi način. Jer lepih devojaka ima svugde, ali samo ako postanete ličnost – vi možete računati na karijeru.

Gde crpiš energiju da stalno budeš vedra  nasmejana? Šta radiš kada se umoriš od svega?

– Moj karakter je vedar. Moj posao obožava moj temperametnt i ja sam zaista srećna i što je lepo vreme i što sam taj dan bila s prijateljima, i što sam imala sjajne goste u Magazinu i što mi slika lepo ispala i što sam kupila novi parfem i što sam dobila dugo očekivanu poruku. Ja sam srećna i kad postignem sve zacrtano za taj dan. Ma ja sam srećna i kada lepo ispadnem u ličnoj karti! Ali iskreno srećna. Desi se da se umorim i tad obično spakujem kofere i odem. Kada odćutim svoj let ili vožnju autoputem resetujem se. Što bi rekao jedan moj prijatelj „mnogo posla zahteva i mnogo odmora“.

Uz javni posao ide i promocija, danas posebno na društvenim mrezama, šta su tebi statusi i postavljanje fotografija na društvenim mrežama doneli, a šta oduzeli?

– Jako volim da se slikam! Skoro koliko i da pišem. Pre društvenih mreža sam davila samo najbližu okolinu, a sada to mogu da činim sa širokim narodnim masama. Fotografije zaista menjaju svet, i ljudi vole kada im kroz prizmu svoje vizije ponudite lepšu stranu stvarnosti. A moj svet je definitivno čaroban i lep! Svoju privatnost čuvam samo za sebe i smatram da su društvene mreže – društvo. U društvu se uvek pazilo i šta se priča i pred kim se priča i kako to zvuči. Ono što je za četiri oka, to će u mom slučaju uvek biti – samo u četiri zida i četiri oka.

Pišeš i blogove kako za svoju stranicu tako i za druge portale, šta te inspiriše na to i zašto misliš da su danas toliko čitani tekstovi u kojima ljudi izražavaju svoje stavove i prenose lična iskustva?

– Danas su ljudi tuđi i daleki jedni drugima. Nemaju strpljenja da osete bliskost, jer šta će im pobogu to? A blog je i dalje stara dobra emocija. Neko ti piše. Sećate se da su se nekada ljudi dopisivali poštom. E, onda je došao mejl i ubrzao, ali i ubio emociju. Blog je pisanje dušom.

Na koju temu je bio napisan tvoj najčitaniji blog i zašto misliš da je toliko odjeknuo?

– Moja osnova u svemu što radim je iskrenost. Kako živim tako i pišem. Nekad je komično, nekad je da se rasplačeš, ali ja život zaista živim punim plućima. Prenosim ljudima svoje impresije sa putovanja, pišem o modi i nemam dlake na jeziku. Ja se ne dodvoravam, jer moj stav to ne trpi. Najčitaniji tekst je „Šta ćeš kog đavola u banji?“ i to je izjava mog kolege Čede kada me pitao gde ću na godišnji odmor. Iskolačio je oči na mene i pitao me to. E, onda sam ja otišla, odslikala, napisala šta ću tamo i zašto su u Vrnjačku banju oduvek išla gospoda iz čitave Evrope. Taj tekst je pročitalo 10 hiljada ljudi u neverovatno kratkom roku. Dobila sam i sjajne kritike za taj tekst – od toga da sam ljudima vratila dostojanstvo, do toga da sam patriota, do toga da sam se na ironičan način osvrnula na kvazielitizam. A ja samo napisala da je u banji super, da imaju letnji karneval i hotel Solaris koji ništa ne zaostaje za svetskim lancima. A takoreći eto tu, kod nas.

I kroz Grand magazine obrađuješ najrazličitije teme, od life stajla do društveno odgovornih. Koja tema zaokuplja tvoje misli najviše ovih dana ako govorimo o društvenim temama?

– Prevencija narkomanije. Mislim da nijedna stvar tako brzo ne vodi u besmisao kao činjenica da mnogo mladih i bazično pametnih ljudi misli da može da pređe čitavu narko industriju. Mislim da kao društvo nismo svesni da je jednako bitno detetu reći da sem što ne sme da priča sa nepoznatima, NIKADA, ALI NIKADA ne treba čak ni da proba drogu. Ako mene pitate, dete može da živi ako ne zna istoriju ili geografiju, ali mora da zna da je droga jednako smrt. Žao mi je što ne postoji seksualno obrazovanje u školama jer se deca ne edukuju po pitanju dve najvažnije stvari – da budu srećna zdrava i svesna svog tela i da znaju da se droga nikada ama baš nikada ne uzima. Ni za probu!

 Kada smo ispričali čime se sve baviš i koliko si uspešna jasno je da ima mnogo onih koji ti zavide. Da li se susrećeš sa sujetom u poslu i kako se nosiš sa njom?

– Navikla sam. Sa količinom uspeha raste i količina zavisti i ljubomore. To vam je kao pivo i pena. Neodvojivo. S tim što zavist kao pena nestane pojede se sama od sebe. Ne možete nikada dovoljno da se izvinite ljudima koji vam zavide iz ko zna kojih svojih razloga. Imam običaj da kažem „ja to ne lečim“. Postoje lekari, medikamenti, sesije kod raznih doktora danas koji ljudima mogu da izvade koren zavisti. Ali ja sam samo novinar,koji odlično radi PR i koji radi emisiju.

Sa druge strane za sve ove uspehe i srećan život potrebna je podrška, od koga je dobijaš i čija ti podrška najviše znači?

– Iskrena podrška dragih ljudi čini me jako srećnom. Od roditelja sam realno dobila koliko su mogli da mi pruže i to je učinilo da se za mnoge stvari izborim sama. I da sve što postignem jako cenim. Jer mi ništa nije palo s neba i poptuno sam fascinirana kad mi neko kaže „ja bih volela da radim tako neki posao kao ti“ jer ljudi uvek vide vaše rezultate, ali nikada vaš rad. A velike karijere se prave samo velikim radom.

Kakvu ulogu u tvom životu ima partnerska ljubav? Mnoge žene bez nje teško funkcionišu I privatni život Im dosta utiče na poslovni, kakva je situacija kod tebe?

– Mnogo mi znači. Nisam pristalica samoće, iako je bilo milion i jedne situacije u kojoj sam bila i sama i usamljena. A najgora sam kad sam zaljubljena. Jer to kod mene traje dugo i deluje skoro neizlečivo (smeh). Umem i da volim i ne stidim se da to pokažem, ako mi je stalo. Ne umem da iskuliram čak i kada treba i gorko žalim što privatno nisam diplomata kakva u poslu jesam. Kad volim, ja ugađam, trepćem, moj temperament je pod kontrolom, jednom rečju – ide to…(smeh). Blago tom što je pored mene! (smeh) Moj privatni život ne dajem na tacni, jer smatram da moja četiri zida pripadaju samo meni. Posao je nešto drugo i uvek mi je zanimljivo kada vidim da ljudi ne mogu da povežu mene lično i mene kakvu me u javnosti znaju. Iznenade se koliko sam jednostavna, samo pssst! Nemojte nikome da kažete.

Na prvo rukovanje šarmira umiljatim glasom i zanimljivim instrumentom koji joj je najčešće u ruci. Ana Stojičić.

Mama joj je novinarka, tata snimatelj, ali se sada već tridesetjednogodišnja Ana, nije od malena zainteresovala za kameru i mikrofon nego za stari bakin klavir. Sa šest godina je izrazila želju da ide u muzičku školu, a već sa devet je otišla na prvo takmičenje u Italiju. Tako je krenula njena muzička karijera. Završila je akademiju u Beogradu. Godinu dana je radila u muzičkoj školi kao korepetitor i profesor.

Mnogi će sada reći, dobro, jedan prilično normalan život bez nekog velikog razloga da se o njemu piše. Niste u pravu. Ovde kreće čudesna avantura Aninog života od Nepala, preko Indonezije, do Kosmaja. Od sviranja klavira do Hang drama. Od devojke koja je izlazila po klubovima, do pronalaska njenog duhovnog puta.

– Saznala sam za stipendiju koju daje indonežanska vlada, s namerom da mlade ljude iz sveta upozna sa svojom tradicijom. Prijavila sam se, dobila sam je i godinu dana sam provela u Indoneziji. Tamo sam imala profesora koji nije znao ni reč engleskog. Njemu je bilo potpuno isto da li ću ja da pričam srpski ili engleski. Tako da sam ja na kraju propričala indonežanski – s osmehom na licu se Ana priseća tog perioda svog života, na početku razgovora za aska.rs.

Ana kaže da su Indonežani potpuno u iskustvu. To objašnjava činjenicom da im je umetnost sve.

– Ceremonije im traju dugo. Koncerti tradicionalne muzike koji predstavljaju i svojevrsno lutkarsko pozorište, a karakteristični su za svako selo, počinju u 8 sati uveče, a završavaju se u 5 ujutru. Oni tu noć žive umetnost. Zanimljivo je da se umetnici ne prepozaju na ulici, a zapravo su svi umetnici koji se pokazuju tek kada uđu u svoju umetnost. Tada im srce zaigra i obuzme ih iskustvo – kaže Ana.

Iako i nju umetnost ispunjava, mlada devojka ne krije da joj nije bilo lako među pripadnicima potpuno drugačije kulture nego što je naša.

– Na početku mi je bilo teško. Otišla sam tamo sama i odmah su me spopale njihove stvari koje su žive. Oni tamo u potpunosti žive u svetu u kome postoje duhovi. Njima je jasno da postoji duh okeana, šume, vulkana, životinja. Da postoji duh svega. Duhovi se njima pojavljuju i oni njih vide. Imaju kraljicu okeana koja ima počasno mesto u sultanovoj palati, u gradu iznad koga sam živela. Ona je duh, nema materijalno telo, ali oni imaju za nju stolicu na mestu na kome donose važne odluke za svoj život – priča Ana koja, iako ističe da se teško uklopila, ni u jednom trenutku nije poželela da se vrati u Beograd.

Foto: Privatna arhiva

Kako kaže, znala je da je tamo zbog nečega što možda u tom trenutku nije videla, ali bila je strpljiva.

– Strpljenje sam naučila na Nepalu. Pre Indonezije sam bila pet meseci na Nepalu sa mojim saputnikom Miroslavom Dukićem. Tamo smo naučili da je strpljenje ono što donosi rezultate. Mi se maltene nismo pomerali iz jedne ulice, koja je za nas svakog dana postajala sve vidljivija. Shvatili smo da naše oči nisu mogle da vide šta tamo sve postoji kada smo stigli. Morali smo da ostanemo na jednom mestu gledajući jedan pejzaž, da bismo iz dana u dan videli sve veće i veće bogatstvo života – kaže Ana, čiji saputnik je tada i slikao za svoju izložbu pod nazivom “Ljubav” koju je kasnije predstavio u Beogradu.

Pored toga što ju je naučio strpljenju, Nepal je doprineo i da Ana promeni svoj stajling, ali i da počne ozbiljnije da se bavi izradom nakita.

– Tamo se gaji konoplja, zapravo ona tamo raste sama, svuda. Zato se na Nepalu sve pravi od ove biljke. Tako sam ja počela da nosim samo odeću od konoplje, koprive, sirove svile, pamuka od bambusa. U toj garderobi se osećam kao da imam podršku i kao da me grli moja garderoba. Odevne predmete često dopunim i nakitom koji sam počela da pravim baš na Nepalu. To je makrame tehnika. Konac od kokosa obavijen je pčelinjim voskom od koga se prave čvorovi i tu se stavljaju kristali. To je nakit koji pomaže u isceljenju – priča Ana kojoj su alternativne metode vrlo bliske.
Meditira, bavi se jogom, reikijem, završila je kurs za dule.

– Živela sam vrlo intenzivan život. U jednom trenutku taj život je postao pun krivice, strahova, sumnje, težine i pritiska. Nisam to mogla da izdržim i morala sam nešto da promenim. Vratila sam se jednog dana iz škole u kojoj sam radila kao korepetitor vrlo uzbuđena i emotivna. Zaspala sam. Probudila sam se s rukama sklopljenim u molitveni položaj na kojima je spavala moja mačka. Ona mi je zapravo tada svojim gestom rekla kako ja već ceo život svirajući klavir spajam svoje misli i osećanja sa rukama. Tada sam shvatila da moja duhovna praksa treba da bude reiki – kaže Ana i ističe da je od tog trenutka došlo sve za šta se spremala u životu.

Foto: Privatna arhiva

Između ostalog, posle je došao i njen saputnik koji je danas podržava u svemu i bez koga ništa ne bi bilo isto.

– Nekada mislim da mi je sa njim mnogo bolje. Nekada mislim da mi je gore. Ljubavni život je stvaran i ima svoje uspone i padove. Levo i desno, gore i dole, i u krivinu. Mi smo pre svega prijatelji i tako smo se prepoznali. Prepoznali smo se kao ljudi na putu koji žele da podrže onoga ko je pored njih. Moja molitva na prvoj reiki inicijaciji je bila da se spremim za ljubav svog života, da ja postanem dostojna ljubavi svog života, da ja mogu da vidim ljubav svog života. Vrlo je zanimljivo, bilo je kao u bajci. On je u stvari prijatelj od mog brata i mi smo se znali 8 godina. Dok se i meni i njemu nisu otvorile oči na srcu i onda smo se prepoznali i počeli zajedničko putovanje. Mnogo se podržavamo. Rastemo zajedno i prolazimo kroz sve faze zajedno. Velika smo ogledala jedan drugome – s osmehom priča Ana koja tvrdi da je za istinu dovoljo dvoje.

Ana i Miroslav svoje životno putovanje su, posle prvog odlaska u Nepal i Indoneziju, nastavili povratkom na Himalaje gde ja Ana počela da svira Hang dram. Koji je i danas njen prvi instrument.

– Zelela sam da tada sviram muziku intuicije. Muziku srca. Bez pravila. Bez razmišljanja o akordima. Bez razmišljanja o bilo čemu. Samo kako je u tom trenutku – kaže Ana koja je trenutno u Beogradu.

Zapravo ne živi u centru grada gde je odrasla već u prirodi, na Kosmaju.

– Tamo je univerzum. U prirodi sam uvek u univerzumu. Na 15 minuta od kuće mogu da vidim izlazak sunca. Tamo je vazduh lek – zadovoljna je Ana koja ne krije da je posle Nepala samo došla kući da se javi da je živa i zdrava i da se seli na Kosmaj. To ju je inspirisalo i da počne da radi emisiju Harmoni na Agro televiziji koja govori o životu mladih u komunama, u prirodi.

– Negovanje prirode u nama je i negovanje prirode oko nas – kaže Ana koju trenutno najviše okupira ples. Uskoro će se oprobati i u ulozi di-džeja.

– Na Baliju sam doživela iskustvo estatik densa. Upoznala sam ples slobodnog pokreta tokom koga nema razgovora, već svi igraju kako ih srce vodi. Taj ples donosim i u Beograd od 5. oktobra. Svake srede u kulturnom centru Reks od 19 do 21 sat ćemo da plešemo. U ples će biti ukljućena i muzikoterapija. Ja ću po prvi put u životu biti di-džej i zato sada intenzivno biram muziku – ponosna je Ana koja ne krije da se nada da će je brzo neko zameniti za miks pultom da bi ona mogla samo da pleše i svira, jer to pored partnerske ljubavi u ovom trenutku ispunjava njeno srce.

Ovde se na Aninu priču stavlja samo zarez, jer sada kada smo je upoznali, jasno je da će ona svoj život u danima koji dolaze oplemniti novim avnturama, iskustvima i doživljajima.

Iako je nestala iz javnog života pre gotovo tri decenije, mnogi pamte njene izazovne fotografije iz tog perioda. Bila je jedna od najlepših dama tog vremena.

Gorgeous Paulina Porizkova #topmodel #supermodel #throwback #paulinaporizkova #icon #muse #mannequin #beauty #inspiration #potd #gorgeous #stunning #perfect #face #hair #blueeyes #pretty #prettygirl #amazing #womancrusheveryday #model #legendary #fashion #photoshoot #mode #glam

A photo posted by @models_inspiration on Sep 3, 2016 at 7:05am PDT

Sada, trideset godina kasnije, nije se mnogo toga promenilo kada je u pitanju njen izgled. Nedavno je na društvenim mrežama objavila fotografije na kojima pozira u bikiniju.

32 years of knowing this particular photographer… #raleighhotelmiami #ricocasek#anniversary

A photo posted by Paulina Porizkova (@paulinaporizkov) on May 13, 2016 at 1:53pm PDT

Dama, sa svojih 50 godina, izgleda i više nego dobro. Ona je pozirala na Havajima, a fotografiju postavila bez filtera i bez šminke na licu.

Fun in the sun with my bff @brianmagallones #nomakeup#nofilters

A photo posted by Paulina Porizkova (@paulinaporizkov) on Sep 30, 2016 at 11:48am PDT

Paulina trenutno živi i radi u Barseloni, gde živi sa svojim suprugom, rokerom Rićom Ocašekom i dvoje dece.

Guess where?

A photo posted by Paulina Porizkova (@paulinaporizkov) on Aug 19, 2016 at 10:44am PDT

Osim, manekenstvom Paulina se oprobala i na filmskom platnu, a glumila je u filmu Emira Kustiruce “Arizona Dream”, rame uz rame sa Džonijem Depom.

Od velikog broja prelepih ženskih imena u našem jeziku, danas smo se odlučili za ime Bojana.

Bojana je izvedenica od muškog imena Bojan. Ime Bojan je slovensko muško ime, koje se koristi u Češkoj, Bugarskoj, Sloveniji, Makedoniji, Srbiji i Hrvatskoj. Postoji više tumačenja porekla ovog imena.

Foto: ProfimedIA

Prema jednom od njih, vodi poreklo od staroslovenske osnove bojevati i da označava borca, odnosno ratnika. Potpuno suprotno ovome je mišljenje da je ovo ime izvedeno od osnove bojati se, odnosno da označava onog koji se boji. Postoji tumačenje da je ovo ime izvedeno od Bogdan i Bogoslav.

Takođe, ukoliko u svom okruženju imate neku Bojanu, spremite se na jaku i često nezavisnu ženu. Njeno ime vodi poreklo iz avarskog jezika i znači bogata, imućna ili vođa, vladar horde (od avarske reči bajan).

Dakle, vaša Bojana je u duši borbena ratnica koja samo čeka trenutak da postane vođa.