Urednica portala Aska.rs ugostila je danas Sandru Silađev, poznatiju kao Dinja, što joj je i nadimak na Instagramu gde broji oko 100 hiljada pratilaca.

Sandra je otkrila otkud ime Dinja, kako je počela da se bavi ovim i kako je uspela da dobije toliko fanova. Takođe je pokazala i kako se snima, ali i odakle joj inspiracija za mnoge video klipove.

Pogledajte emisiju i saznajte sve o Dinji:

Kako je navela, ona je Dinja samo kad se sama snima mobilnim telefonom, pa je tako pred našim kamerama bila svoja. Lik Dinje ipak je morao da zabeleži još jednu “ulogu”, kao sećanje na ovu emisiju. Zato se odmah nakon emitovanja snimala sa Aleksandrom Jovanovićem, glavnim i odgovornim urednikom portala Telegraf.rs.

Evo kako je to izgledalo iza kamere.

Najvažnije pitanje na raskidu @telegraf.rs

A video posted by Dinja (@_dinja_) on Oct 7, 2016 at 1:47am PDT

Dunja je poznata voćka, posebno po svom mirisu. Zato nije čudo što je velikom broju devojčica dodeljeno baš ovo ime.

Foto: Profimedia

Postoji tumačenje da je ime prevod grčkog imena Eudokia (gr. εὐδοκία), koje je izvedeno iz grčke reči eudoxia (griech. εὐδοξία) u značenju “dobar glas” i “dobra moć rasuđivanja” .

Ime je iz Grčke preuzeto u ruski kao “Jevdokija” što je prešlo u “Avdotja” , a “Dunja” je opet hipokristika tog imena. Dunja na arapskom ili Dünya na turskom znači “svet” pa postoji i ovo tumačenje imena Dunja.

Dakle, ukoliko volite ili imate neku Dunju u svom životu, slobodno se oslonite na njenu moć rasuđivanja i ona će vam otkriti neki sasvim novi svet.

Danas je Svetski dan borbe protiv artritisa, a “Udruženje obolelih od reumatskih bolesti Srbije obeležilo je ovaj dan u Beo Zoo Vrtu na Kalemegdanu, pod sloganom “Pronađi oslonac”.

Ove godine Svetski dan borbe protiv artritisa je posvećen spondiloartritisu, teškoj reumatskoj bolesti koja se manifestuje upalom i okoštavanjem zglobova kičmenog stuba i/ili perifernih zglobova.  Organizovana je i “Šetnja dobre nade” s obzirom na to da šetnja i fizička aktivnost za obolele od reumatskih bolesti, predstavlja sastavni deo lečenja.

Foto: Latif Adrović

Druženju je prisustvovalo gotovo 100 pacijenata iz cele Srbije, veliki broj dece obolele od reumatskih bolesti, kao i brojni doktori, naši poznati reumatolozi. Predstavnici “Udruženja obolelih od reumatskih bolesti” i doktori reumatolozi delili su informativne materijale na temu reumatskih bolesti i spondiloartritisa i razgovarali sa brojnim zainteresovanim građanima.

Foto: Latif Adrović

Tom prilikom smo razgovarali sa Marijom Kosanović, koja od artritisa boluje od svoje druge godine.

– Ja bolujem od juvenilnog idiopatskog artritisa, već trideset i sedam godina. Moji prvi simptomi su bili bolovi i otok u levom kolenu. Kako se problem nije povlačio bez obzira koliko je vremena prolazilo, došlo je do sumnje da nije u pitanju povreda i nakon tri meseca mi je uspostavljena dijagnoza. U mom slučaju je dijagnoza bila vrlo brzo uspostavljenja jer sam imala sreće da moji lekari to na vreme prepoznaju. Načini lečenja su se drastično promenili od kada sam se ja razbolela i mnogo je veći broj lekova. danas postoje lekovi koji mogu da omoguće obolelom  da normalno funkcioniše živi i radi- objašnjava Marija Kosanović.

U Srbiji 70.000 građana boluje od zapaljenskih reumatskih bolesti, među njima je 2000 dece, dok 15.000 osoba boluje od spondiloartritisa. Pravovremena dijagnostika i savremeno lečenje  u početnom stadijumu bolesti, mogu da spreče buduće deformitete i funkcionalne deficite kao i da omoguće bolesniku da nastavi sa kvalitetnim životom i radom.

Foto: Profimedia

– Imala sam sreće da sam bila prilično prihvaćena od strane vršnjaka i nisam imala problema da se uklopim u svoje okruženje. Znam da neke osobe iz okruženja koje su imale istu dijagnozu kao ja, da su ih pratili veliki problemi i diskriminacija od strane okruženja jer nisu bili fizički sposobni kao njihovi vršnjaci. Nailazili su i na nerazumevanje profesora zbog izostajanja iz škole, tako da u tom smislu osobe koje rano obole od artritisa mogu da imaju velikih problema da se uklope u “normalan” život. Kada od malena živite sa ovakvom teškom bolešću, još kao dete naučite da funkcionišete i snalazite se u smislu nalaženjea prečica i rešenja. Ukoliko na primer ne možete da otvorite flašu, naučićete da tražite pomoć ili pomagalo uz pomoć kojeg to možete da uradite. Meni je porodica bila veliki oslonac i podrška. Oni su prvi tu kada vam je loše i ne možete da ustanete iz kreveta, a kada vam je dobro pomažu oko nekih svakodnevnih stvari kao što ne na primer zakopčavanje dugmeta- priča Marija.

U Srbiji postoje organizacije koje podržavaju i pomažu obolelima od artritisa, ali i roditeljima čija deca se bore sa ovim problemom.

– Pacijenti mogu da se obrate udruženju za obolele od reumatskih bolesti, naš sajt je www.ors.rs i tamo uvek mogu da se obrate za pomoć ili da dobiju odgovore na pitanja koja ih zanimaju. Organizujemo i psihološke radionice jer se 60 posto obolelih od reumatskih bolesti bori sa depresijom i anksioznišću. Takođe, pošto je fizička aktivnost od velike važnosti kada su ove bolesti u pitanju, organizujemo radionice joge i taj čija- kaže Marija.

Iako danas postoje lekovi koji mogu da kontrolišu ovo stanje. bolovati od reumatskih bolesti nikako nije lako ni za telo, a ni za psihu.

Svaki dan je drugačiji, kada ustanete i treba da ste na drugom kraju grada za sat vremena, a boli vas bukvalno celo telo i ne možete da dođete ni do vrata naravno da potonete i osećate se loše. Ipak, ja sam naučila da kada padnem, moram da ustanem jer nemam drugog izbora. Za svakoga ko je oboleo od ove bolesti, važno je da imaju sve potrebne informacije i moraju da se bore. Obavezna je fizička aktivnost, da se vodi računa o ishrani, kao ib izbegavanje virusa i stresa. Važno je da urade onoliko koliko mogu za sebe jer je budućnost u njihovim rukama- zaključuje Marija.

Marijinu priču pogledajte i u emisiji “Aska na Telegrafu”:

Rava je sa Tahitija, rođena je na malom ostrvu u Pacifiku, a tokom odrastanja je često imala prilike da roni. Tako je zavolela morske dubine, a najomiljeniji vodeni prijatelji su joj raže.

There was no escaping this lovely bird

A photo posted by RAVA (@ravaray) on May 31, 2016 at 10:10pm PDT

Kada je njena porodica saznala koja joj je opsesija, preselili su se zajedno na Havaje, gde je dobila mogućnost da se svakodnevno druži sa delfinima, morskim psima, kornjačama….

Stingray kisses: the only kisses worth dying for

A photo posted by RAVA (@ravaray) on Jul 4, 2016 at 6:09pm PDT

Danas je okupila tim profesionalnih fotografa, koji često idu sa njom kako bi je fotografisali dok roni i ljubi “morske drugare”.

I know, I know: Steve Irwin Photo: @smartshot_christian.coulombe

A photo posted by RAVA (@ravaray) on Aug 30, 2016 at 12:08pm PDT

Ono što je još zanimljivo jeste da neretko zaroni obnažena, a pošto najčešće postavlja fotografije sa ražama, prozvali su je Kraljicom raža.

This is my love. This is my freedom

A photo posted by RAVA (@ravaray) on Jun 12, 2016 at 2:14pm PDT

Kako je izjavila za Dejli mejl, jedna ju je ugrizla, ali kaže da je to bila slučajnost i navodi da se ne oseća nimalo neprijatno niti ugroženo u njihovom prisustvu.

This week I swam with my very first tiger shark. She was so enormous these black tips looked like puppies next to her.

A photo posted by RAVA (@ravaray) on Jun 3, 2016 at 4:35pm PDT

Priznaje i da nema nikakvu zaštitu u slučaju da životinje budu agresivne, ali kroz osmeh kaže da se ne brine jer na ostrvu ima bolnica.

After eating, stingrays like to rest on the sandy bottom and if you approach them carefully they’ll let you rest with them

A photo posted by RAVA (@ravaray) on Jun 19, 2016 at 8:17am PDT

Takođe navodi da nije pretnja životinjama i da one to dobro znaju. Na Instagramu joj je najčešći model rušljoriba, koja može da naraste i do dva i po metra.

The day you get to experience this, just remember to be gentle. Film by @smartshot_christian.coulombe Suit by @peaceofparadisecreations

A video posted by RAVA (@ravaray) on Jun 19, 2016 at 2:24pm PDT

Osim poziranja u dubinama mora, ona studira dizajn i pravi nakit od školjki.

Ona je prava lepotica i jedna od najpopularnijih devojaka u svetu društvenih mreža.

Julija Vins iz Rusije pored neverovatne lepote i lika koji je kao nacrtan ima još neke kvalitete.

Ova na prvi pogled nežna devojka može da podigne 215 kilograma!

Foto: Profimedia

Naime, Julija je svetski poznata bodi bilderka i njena snaga kao i mišići su necerovatni. Ipak, to nije nikako uticalo na njenu lepotu imilo lice, pa je fanovi širom sveta prosto obožavaju.

Ime Jelena potiče od grčkog “Helena” ili “Elena”, a koren ovog imena je u reči “hele”, što znači sunčeva svetlost, sjaj, blistavost.

Prema helenskoj legendi, to je bilo ime najlepše žene sveta, ćerke Zevsa.

Foto: Profimedia

Pominje se i u Homerovoj “Ilijadi” – lepu Jelenu, ženu spartanskog kralja ugrabio je trojanski princ Paris i zbog toga je vođen Trojanski rat.

Međutim, važan je i druga Jelena – majka cara Konstantina Velikog, koji je Milanskim ediktom proglasio versku toleranciju i time ukinuo progon hrišćana, a Konstantin i Jelena su proglašeni su svetiteljima.

Pored imena Jelena, koje je veoma često u Srbiji, popularna su i imena Helena i Lena, koja su izvedena od imena Jelena.

Dakle, ukoliko imate pored sebe neku Jelenu, čuvajte je kao vašu ličnu sunčevu svetlost, u suprotnom neko bi mogao da je ukrade zbog takve i tolike lepote.

Sevdah je onaj osećaj kada nas nešto dirne direktno u dušu i pre nego što postanemo svesni kroz celo telo nam prolazi osećaj uživanja.

Svako od nas je bar nekada pao u sevdah, a najčešće je okidač za to muzika.

Što to naše poznate dame baca u sevdah, saznajte u videu:

Dok neke žene vole da slikaju ili se bave vajarstvom, ova umetnica ima sasvim drugačiji način rada.

Da je umetnost zaista prisutna svuda, dokaz je Sindi Čin iz Amerike, Nebraske.

Foto: Profimedia

Sindi je trebalo neki hobi u životu i tako je počela da se bavi vrlo zanimljivim rukotvorinama.

Naime, onda od grafitnih olovaka pravi neverovatnu umetnost koja sve oduševljava.

Foto: Profimedia

Za ovako nešto je potrebna ozbiljna koncentracija i predanost, tako da svaka čast!

Foto: Profimedia

Vredna i uporna umetnica priprema se za odlazak u Ameriku, gde je čekaju projekti vezani za filmsku produkciju. Ovako je izgledao njen  put uspeha. Silviji gluma nije bila prvi izbor, ali priznaje da život u Holivudu budi ono najbolje u kreativnim ljudima i da isto tako Holivud ima sedmo čulo kada su u pitanju talenti.

– Najbitnije mi je bilo da osetim duh i mentalitet ljudi. Zbog toga sam se odlučila za Holivud Bulevar, mesto gde vam je publika na dlanu, a agenti i producenti traže nove zvezde. Pored standardnih nastupa na privatnim i korporativnim događajima, crvenom tepihu gde se nekada od vas traži da nastupate i pevate na bini, nekada samo da se slikate, a nekada da se smeskate i pozirate, bitno mi je bilo da svaki dan radim na svom “liku” i da upoznajem nove ljude. Cak i u Holivudu važi pravilo da nije samo bitno šta znaš, već koga znaš – kaže Silvija.

Foto: Promo

Za početak smo morali da saznamo otkud alter ego Mis Monro?

– Mis Monro je nastala od ideje, jednog nedeljnog popodneva u Los Anđelesu. Mislila sam da je to bila trenutna ideja koja je urodila plodom, ali sada shvatam da je Mis Monro lik koji sam ja gradila godinama, velikim trudom, radom na sebi i na svojim kvalitetima. Sećam se da sam prolazila Holivud Bulevarom i zastala pored statue Merilin Monro i poželela da se slikam pored nje. Ta slika je i dan danas u mom telefonu i često se setim da je pogledam. Od tog dana kreću moje intenzivne pripreme na liku Merilin Monro. Sama tehnika šminkanja mi je zahtevala punu posvećenost  od mesec i po dana. Sve na njoj je bilo isplanirano i predviđeno, svaka linija, nijansa, kombinacija boje karmina…Ona je kreirala samu sebe, a ja sam samo pratila korake. Beskonačna istraživanja i čitanja njenih biografija, videa sa jutjuba su mi pomogla da uđem u lik i tek sada shvatam da sam i sama nesvesno ušla u proces glume. Predstavljam se kao “Performance Artist”, ali moje ulaganje je znatno veće jer pored performansa koji predstavljam tumačeći lik Merilin Monro, najčešće su zastupljeni i gluma i pevanje. Modeling je došao sam po sebi. Mislim da niko ne može da “glumi” lik Merilin, a da prirodno nema talenta za modeling – objašnjava Silvija.

Foto: Promo

Njeno najveće oružje je njen glas, jer se pevanjem bavi od svoje sedme godine, a pored velikih nastupa u Srbiji, imala je tu čast da podeli binu sa poznatim bendom iz Los Anđelesa “Steel Panther”.

– Austrija je tada klicala jer su “Pantheri” po prvi put izveli devojku za koju su svi mislili da je deo benda. Moj veliki prijatelj, gitarista Satchel (Ras Pariš) mi je već na nastupu u Beču rekao da moram da dođem na snimanje njihovog spota u Los Anđeles i da bi jedna turneja sa njima mojoj karijeri puno značila. Ispunila sam svoju želju i otišla da prisustvujem snimanju spota – priseća se Silvija.

Los Anđeles ju je posebno oduševio zbog ljudi. Kako navodi, oni vas tamo primećuju i slobodni su da vas pohvale. Toliko rade dele komplimente i hvale da im nije problem čak i sa drugog kraja ulice da se proderu, ako smatraju da ste kvalitetni.

Foto: Promo

A  prvi korak ka osvajanju Amerike bio je Holivud Bulevar, gde je izvodila performanse. Zašto baš tu?

– U našem društvu i dalje vlada predrasuda da su ulični performeri uglavnom beskućnici i izgubljene duše bez ideje o budućnosti. Holivud je mesto gde je potrebno da si viđen i da si blizu ljudi. Upravo na bulevaru koji je bio moja konstantna “bina” sam upoznala talentovane i aktivne SAG glumce kao sto su: Semjuel Džekson, Eliot Brenč, Pol Luis Harel… Mnogi režiseri i ličnosti iz sveta šou biznisa dolaze ovde kako bi upoznali nove umetnike, a jedan od mnogobrojnih primera je upravo Džoni Dep koji je pre nego što je postao poznat dolazio na bulevar i glumio za turiste željne Holivuda na dlanu – kaže Silvija.

Između ostalog, baš na Holivud bulevaru je upoznala i predstavnike popularnog “Jimmy Kimmel Live Show” koji su je pozvali da gostuje u emisiji. Jedan od projekata koji je čeka je rad na filmu sa režiserom i glumcem poreklom iz Rusije, Vladislavom (Vlad) Kozlovim.

Foto: Promo

Jedan od glavnih izazova joj je da upiše školu glume “Stella Adler Academy of Acting and Theatre” i da nastavi sa usavršavanjem svojih glumačkih sposobnosti.

Trenutno se priprema za Božićnu sezonu koja predstoji.

– Zahvalna sam na svemu što imam, što sam uradila, a pre svega na mojoj neobuzdanoj energiji koja me tera da idem dalje. Pored svega, naučila sam se poverenju i strpljenju. Bavim se stvarima koje volim i mislim da je to najveći blagoslov. Takođe, uspela sam da se okružim ljudima koji su veliki profesionalci. Od Srbije, preko Londona do Holivuda za mene je ovo putanja kojoj se radujem i koju ću slediti – zaključuje Silvija.

Miona Milić je devojka vedrog duha koja se već deset godina bavi poslom koji nije nimalo lak.

Naime, ona je koosnivač portala kongresniturizam.com i urednica časopisa “See Business travel & meeting” kao i vlasnica firme “The Best Solutions”. 

Šta je i kako bi definisala kongresni turizam?

– Kongresni turizam obuhvata svaku vrstu organizacije događaja. Mogu biti poslovna putovanja, ali ne nužno u drugu zemlju ili drugi grad. Kada se kaže kongresni turizam uvek je prva asocijacija na međunarodne konferencije, ali nije uvek samo to posao kojim se bavim. U kongresni turizam su uključeni i stručni seminari koje organizuju firme za zaposlene kao i tim bilding, putovanja i dosta stvari koje su vezane za organizaciju događaja.-

Foto: Latif Adrović

Kako si došla na ideju da ti baš to bude životni poziv?

– Završila sam Fakultet organizacionih nauka i nisam znala da ću se baviti baš kongresnim turizmom. Imala sam uvek u sebi taj neki preduzetnički duh i želela sam da imam nešto svoje i svoju priču jer je i moja mama bila privatnik. Pre deset godina kada sam počela da se bavim kongresnim turizmom, internet marketing je bio inovativna stvar, a ja sam želela da se bavim nečim modernim i jedinstvenim. Ne postoji trenutak kada sam se odlučila baš za ovo čime se danas bavim. Jednostavno je kroz neko razmišljanje jedna stvar vodila drugu. Shvatila sam da sam dobra u nekim organizacionim veštinama što je neophodno za ovaj posao.-

Kako izgleda jedan tvoj poslovni dan?

– Zavisi kako koji dan. S obzirom da zaista volim to što radim nikada mi nije teško, posebno kada dobijam pozitivne reakcije. Uglavnom izgleda tako što ustanem, ovedem ćerku u vrtić, dođem na posao i počinjem da radim sve od strateškog razmišljanja i planiranja pa do operativnih stvari. U firmi nas ima petoro, pa se trudimo da svako radi sve. Najviše volim trenutak kada dođem u kancelariju, skuvam kafu i sednem ispred računara. To mi je postao ritual i u tome uživam.

Foto: Latif Adrović

Ove godine proslavljate deset godina, kada se osećaš s obzirom da si postigla takav uspeh?

– Do skoro nisam bila svesna dok kalendarski nismo shvatili da je prošlo deset godina. Uzbuđena sam i ponosna što je to priča iza koje ja stojim. Kada imate podršku industrije to je prava stvar jer znate da neko vrednuje to čime se bavite. Mi postojimo već deset godina i stalno sve više napredujemo, što je velika stvar i dokaz uspeha.-

Da li ti je nekada bilo teško da se snađeš u tom poslu jer si žensko?

– Imala sam taj problem, posebno pre deset godina kada smo počinjali. Imala sam 23 godine što me je dodatno sputavalo kada sam trebala da prezentujem ideje. Često sam se krila iza nekih drugih funkcija jer sam primećivala da me ne shvataju ozbiljno kada pokušam da iznesem neku ideju. Potrebno je mnogo dokazivanja i zato sam naučila još tada da razlikujem sebe poslovno i privatno jer je zbog toga što sam žena bilo potrebno da budem mnogo ozbiljnija nego što sam inače. U tom smislu mi je to bilo teško, ali sada sam oguglala na takve stvari, imam više samopouzdanja i to me ne dotiče.-

Rođena je 1970. u Sevnici, u Sloveniji, gradu koji je u to vreme bio tekstilni centar bivše Jugoslavije.

Njen otac bavio se prodajom automobila, a mama modnim dizajnom. Iz komunističke zemlje i pionirskih redova prešla je u vode manekenstva još pre punoletstva.

Foto: Profimedia

Ovaj penzionisani slovenački fotograf Stane Jerko prvi je zapazio lepu Melaniju, tada Knavs, i napravio njene prve modne fotografije kad joj je bilo 17 godina.

Ubrzo je Melanija otišla u Ljubljanu gde je upisala studije arhitekture.

Kolege sa fakulteta pamte je kao tihu i povučenu devojku koja je na studentskim žurkama uglavnom sedela i ćutala. Bila je zgodna, tada se već pomalo bavila manekenstvom, koje je u to vreme (krajem osamdesetih) bilo izuzetno dobro plaćen posao.

Pravo iznenađenje za Melaniju Knavs je usledilo malo pošto se preselila u Ljubljanu na studije. Ponovo ju je pozvao fotograf Stane Jerko, ovaj put da naprave ne probne, nego prave modne fotke. U studiju ju je odenuo u modele “Vezenine Bled”.

Foto: Profimedia

Imala je  22 godine kad je 1992. izabrana za prvu pratilju mis Slovenije. Lepa i sjajno građena, imala je velikog uspeha.

Radila je sa slavnim fotografima Helmutom Njutnom i Marijom Testinom, njene slike krasile su naslovnice magazina kao što su “Vogue”, “Harper’s Bazaar”, “Vanity Fair”, “Elle”, “Allure”.

Usput je promenila prezime u Knaus, jer je zvučalo nekako “više nemački”. Sve češće je snimala i u Americi, pa je prestala da bude Melanija, izbacila j i postala Melania.

U jesen 1998. na njujorškoj Nedelji mode bila je pozvana na afterparti. Tu se zatekao i slavni biznismen Donald Tramp, koji se upravo tih dana oporavljao od trećeg od ukupno četiri bankrota koje je imao. Njega je pratio glas ženskaroša koji ne bira preterano. Od 1977. do 1991. bio je u braku sa češkom klizačicom i manekenkom Ivankom Zelničkovom, koja je promenila prezime u Tramp. Sa njom je dobio sinove Donalda Džuniora i Erika i kćerku Ivanu. A 1993. se oženio drugi put, manekenkom Marlom Mejpls, s kojom ima još jednu kćerku – Tifani. Tramp i Marla nisu bili u ljubavi te 1998, godinu kasnije su se i zvanično razveli.

Foto: Profimedia

Do 2004. Tramp se dovoljno finansijski oporavio da bi mogao Melaniji da kupi verenički prsten vredan milion i po dolara. Godinu kasnije, 22. januara 2005, venčali su se u Vest Palm Biču na Floridi.

To venčanje je proglašeno najglamuroznijim dotad u 21. veku, a na njemu je mlada bila u  “Dior” venčanici koja je koštala – dvesta hiljada dolara. Mladenci nisu gubili vreme, pa je u septembru 2005. objavljeno da Melanija čeka svoje prvo, a Donaldovo peto dete sina Barona.

Foto: Profimedia

Tročlana porodica Tramp živi u svojoj vikendici na Floridi, na imanju Mar a Lago u Palm Biču. Tu kuću na obali okeana je 1927. izgradila filantropkinja Mardžori Meriveder Post. Napravljena je od retke vrste mermera, obložena klesanim kamenom i zlatnim lišćem, i ima istorijsku važnost za Floridu.

Melanija je javno objasnila kakva će biti kao prva dama:

-Biću veoma tradicionalna prva dama. Moji uzori su Beti Ford i Džeki Kenedi- rekla je Melanija.

Hana Stamatović svestrana je dama, koja je uspela da spoji lepo i korisno u jedno. Pored toga što je u Beogradu završila psihologiju, ceo život je bila fizički aktivna. Bavila se atletikom, a svakodnevnica joj je bila joga, budući da joj je majka instruktor iste.

Zbog svoje svestranosti, potrudila se da pronađe način na koji bi mogla da spoji ljubav prema pokretu i psihologiju i u tome je i uspela.

Danas je psiholog i psihoterapeut, ali njene seanse su neobičnije od drugih. Pored završenog fakulteta, išla je na edukaciju iz konstruktivističke psihoterapije i pohađala školu telesne psihoterapije.

– Moja ideja je bila da uključim telo i ono što se dešava neverbalno i da pokušam to da integrišem sa verbalnim aspektom našeg konstruisanja problema, života i priča, naše prošlosti. Takođe sam se trudila da pokažem kako čovek može da pronađe u telu nešto što je kao resurs za psihološki rast i razvoj – objašnjava Hana.

Kako bi svima bilo jasnije šta je to čime se ona bavi, morali smo da je pitamo šta je tačno konstruktivistička psihoterapija.

– To je pravac koji sagledava život kroz prizmu postmoderne. Dakle, ne postoji neka objektivna realnost, već postoji svet onakav kakvim ga mi vidimo. Problem nastaje u sagledavanju i našim konstrukcijama realnosti. Tako sam sve moje ljubavi počela da spajam i da koristim u psihoterapijskom radu – kaže Hana.

Foto: Latif Adrović

Ova mlada devojka se gotovo deceniju bavila različitim tipovima praksi koje povezuju telo i um. Godinama je trenirala atletiku pa joj je tako, sve ono što je uključivalo fizičko telo, bilo zanimljivo i bitno još od detinjstva. Kroz bavljenje sportom dosta je naučila o sebi i stekla samopouzdanje. .

– Smatrala sam da je neodvojivo da se bavim nekom vrstom psihološkog rada, a da pri tom isključim telo- objašnjava Hana.

Onda je počela da se bavi svesnim i “osvešćenim” plesom. Zvuči pomalo neobično, ali kako i sama navodi, njene radionice je teško opisati.

– Pronašla sam prakse osvešćenog plesa, plesa pet ritmova, fizičkog teatra, kontakt improvizacije i pronašla sam svoju “kuću”, školu koja se zove Open Floor, u Kaliforniji. Postepeno sam počela da učim od vrsnih poznavalaca tela i uma i pronašla sam svoje mesto tamo. Moje radionice su malo remek delo svaki put za mene, jer se apsolutno dajem u procesu i radim sa kontinuiranim radionicama, jer volim da pratim njihov rad tokom vremena i da modeliram proces. Ostajem fleksibilna i ne mogu unapred da odlučim šta ću da radim. Povećanje slobode i oživljavanje ljudi je moj cilj, gde će oni pronaći svoje mesto u svom telu i kasnije to iskustvo preneti u svakodnevni život- kaže Hana.

Foto: Latif Adrović

Iako danas gotovo svima život nameće brz tempo, Hanin način lečenja je ipak jedan proces.

– Ovo čime se ja bavim volim da nazovem praksom, to radim kontinuirano i za mene je to stil života. U svom plesu i bavljenju time pronalazim mnoga svoja pitanja i rešenja za veliki broj resursa kojim posle funkcionišem u svakodnevnom životu. Ono što je lepota svega ovoga jeste, iako je ovo vrsta dubokog rada, uvek postoji doza humora s obzirom da je u igri ples, mada bih pre rekla pokretanje, a ne ples, jer mi u Srbiji ples povezujemo sa nečim što već unapred ima zadate korake, a ovo nije to- priča Hana.

Kao i svi drugi, i Hana je u nekom trenutku života osetila nezadovoljsta, krize i probleme, ali je vremenom naučila svoje telo kako da reaguje u tim situacijama.

– Osećam pulsiranje i lupanje srca kada sam na mestu koje meni odgovara i gde su prave stvari za mene. Zahvalna sam na tom svom delu sebe koji sam upoznala. Kada se nađem na nekim grupama u kojima se ljudi kreću i kad se rade neki dublji procesi osetim to lupanje srca i znam da je to mesto gde ja treba da budem. Ako pratimo impuls i otkucaj srca na stvari koje su naše i kad naučimo da osluškujemo gde je naše mesto u ovom svetu, shvatićemo šta nam je svrha. Moj osećaj je da je moje mesto tamo gde mogu da ponudim ljudima da nađu svoj lični izražaj i da se osete da su prihvaćeni- zaključuje Hana.

Kako pristupa ljudima pojedinačno i kako zajedno dolaze do rešenja, Hana je objasnila detaljno u videu, a onda i pokazala ples koji leči sve.

Ana Vlaisavljević je direktor marketinga firme “Višnja” koja se bavi prodajom meda, hrane i opreme za pčele već dvadeset i pet godina.

– Firma “Višnja” je osnovana 1991. godine od strane mog oca Mirka Vlaisavljevića. Bavimo se proizvodnjom meda i hrane za pčele. Imamo preko 150 košnica i prirodan med zbog koje su nam mušterije verne već 25 godina- kaže Ana.

Iako je pčelarstvo za neke više muški posao, ovaj zanat je već decenijama u Aninoj porodici, pa su ona i njena sestra Višnja nasledile ovaj zanimljiv biznis.

Foto: Latif Adrović

– Moj tata je četvrta generacija koja se bavi pčelarstvom, ali je čudno kada se žena bavi ovim poslom. Uglavnom kada kažem koje mi je zanimanje, ljudi se iznenade i žele da saznaju više o tome kako se bavim pčelarstvom. Ja sam spojila svoju struku sa porodičnom tradicijom jer sam pr naše firme i bavim se marketingom- objašnjava Višnja.

Poznato je da med ima različite dobrobiti, počevši od zdravlja, pa sve do lepote.

– U mojoj porodici se naravno stalno jede med. Ja pozitivne efekte osećam jer se nikada ne razboljevam i imam neverovatno jak imunitet. Mi proizvodimo lipov, bagremov i livadski med, ali je moj favorit bagremov zbog divnog ukusa. Lipov med je odličan za pluća i ljudi koji imaju probleme sa disajnim putevima ga vrlo često uzimaju. Što se tiče nege, često ljudi kupuju propolis i od njega prave različite kozmetičke preparate. Ja sam med koristila kao antririd kremu i utrljavala ga u predeo oko očiju. Koža mi je nakon toga bila neverovatno meka- objašnjava Ana.

Foto: Latif Adrović

Iako mnogi med vezuju samo za divan ukus, sve više ljudi koristi med na različite načine.

– Med i mleko se još od doba Egipta koriste za razne delove kože, a ukoliko ga stavite u bilo koju kremu samo malo, osetićete koliko će vam koža gotovo odmah biti mekša i lepša. U kombinaciji sa limunom je sjajan antibiotik i ukoliko ga uzimate stalno to je sjajna investicija za vaše zdravlje. Od kada sam počela da jedem bagremov med, svi se čude kako mogu da budem u prostorijama gde su svi ljudi bolesni, a ja se baš nikada ne razbolim! Po sebi znam da je med u kombinaciji sa ostalim biljnim i prirodnim preparatima sjajan za telo u svakom smislu. – kaže Ana.

Foto: Latif Adrović

Bitno je znati da morate da unosite pravi med, a ne imitacije koje su počele da se prodaju na raznim mestima.

– U poslednjih nekoliko godina dolaze ljudi koji su skeptični da li mi imamo pravi med. Pčelarstvo je posao koji u potpunosti zavisi od vremenskih prilika i zato se ljudi služe različitim prevarama ukoliko nema uslova za stvaranje prirodnog meda. Pravi se med od aditiva, šećera i limunskih kiselina. Naš med se svake godine nosi na veterinarski fakultet radi provere i sertifikata da je pravi kako bi ljudi bili sigurni da kupuju nešto zdravo i sigurno- naglašava Ana.

Neke žene su stvarno neverovatne!

Pilot Madlin Ridkvist dolazi iz švedske i poznata je kao jedna od najboljih u svom zanimanju. Iako sjajno upravlja svim avionima, Madlin pored letenje ima još jednu strast.

To je je joga. Kako stalno putuje, ona je spojila ove dve ljubavi u jednu, pa se tako na društvenim mrežama mogu naći fotografije Madlin na predivnim mestima  u najrazličitijim pozama joge.

Foto: Profimedia

Ova lepotica može da se pohvali i savršenom linijom, a koliko sve to lepo izgleda kada se ukombinuje pogledajte na slikama.

Foto: Profimedia

Bila je vojno lice, zatim dadilja, a danas mirno živi u naselju Grocka gde uživa punu pažnju svojih komšija. Ima, kako ona voli da naglasi, tačno 85 godina i sedam meseci, a javnosti je postala poznata kao baka koja je čuvala decu Donalda Trampa.

Sada se rado priseća godina koje je provela u ovoj imućnoj porodici.

Milka je 1975. godine sa sinom otišla u Ameriku kod prijatelja, onako turistički. Nije planirala da ostane duže od nekoliko dana, ali joj je život skrojio drugačiju sudbinu. Svidelo joj se u dalekoj zemlji pa je odlučila da se uda za papire i ostane da živi tamo.

Milka sa Donaldovom decom

Kada je naučila engleski jezik odmah je pokušala da nađe posao, a koliko je sreću imala najbolje pokazuje činjenica da je za dan uspela da ga nađe i to kod jedne od najimućnijih porodica.

– Pozvali su me iz agencije 24 sata nakon što sam se prijavila. Rekli su mi da odem na razgovor kod porodice, a ja tada nisam znala ko je taj Donald Tramp. Sećam se: Peta avenija, 51. ulica i zgrada na kojoj je pisalo “Trump Tower”. On me je lično sačekao i ispitivao kako bi se ponašala prema detetu koje je trebalo da se rodi za dva dana – priseća se Milka.

Ona za sadašnjeg predsednika Amerike ima samo reči hvale, od toga da je izuzetno srdačan, prirodan i blag čovek koji je mnogo voleo porodicu i bio joj privržen. Kako ističe Milka, Tramp ju je bogato plaćao, dozvoljavao joj da uzme slobodan dan i vodio ju je svuda sa njima.

Foto: Latif Adrović

– Oni su potpuno prirodni ljudi, on i njegova supruga Ivana. Nema kod njih nekog posebnog serviranja obroka, uzimali su sami kad su hteli da jedu. Jednom sam im pravila sarme i on je bio oduševljen, pitao me je kako to pravim, a ja nisam bila voljna da odam recept. Znala sam i da pevam “Od izvora dva putića” od Lepe Lukić, a on bi me pitao da mu prevedem pesmu i da mu pomognem da izgovori naše reči – priseća se Milka.

Šta sve ima da kaže o vremenu kada je čuvala decu prvog čoveka Amerike, pogledajte u video prilogu:

Ivana Kuzmanović, književnica i savetnik za lični razvoj, reiki majstor i instruktor meditacije, objavila je novo delo pod nazivom „Knjiga ličnih promena“. Ova knjiga nadovezuje se na njenu sturdiju o ljubavi „Od kada sam se zavolela – VOLIM“ koja je najprodavanija iz oblasti popularne psihologije kod nas. Čitaoci svedoče da im knjige Ivane Kuzmanović menjaju život, a evo šta ona kaže o promenama:

Šta znači pojam lične promene i šta to predstavlja za Vas?

Ivana Kuzmanović (levo)

Promena je nešto što se u svakom slučaju dešava…. mi danas nismo isti oni koji smo bili juče, pre godinu dana ili dalje.

Menja se struktura naših ćelija, naša iskustva i prercepcija stvarnosti koja je, takođe, u stalnoj promeni. Međutim, ono što ne prati ove promene, a što jedino vodi ka emocionalnom i duhovnom sazrevanju, ka ispunjenju i zadovoljstvu sobom i životom, ono bez čega nam sreća i ljubav izmiču, to su promene naših nefunkcionalnih obrazaca i uverenja i uporedo s time, isceljenje našeg unutrašnjeg bića radi  prevazilaženja ranih trauma. Za to su potrebne namera, volja, disciplina, svesnost, sticanje novih navika, napuštanje starih i još dosta toga. To je pojam lične promene.

Svesno kretanje u pravcu samoostvarenja, samospoznaje i samosvesti. Ili, drugim rečima, preuzimanje odgovornosti i odlučnost da se krene ka boljem životu. Zato u podnaslovu „Knjige ličnih promena“ piše – vodič za bolji život.

Da li je knjiga napisana na osnovu Vašeg ličnog iskustva?

Da. Sve moje knjige su ponikle na ličnom iskustvu pa je pored velikog znanja iz različitih oblasti u ovom vodiču, uz svaku temu, naveden i primer iz mog života, pod naslovom „Moj slučaj“.

Verujem da je ljudima lakše kada se prepoznaju i kada dobiju potvrdu da je „s njima sve u redu“, jer se pojave koje se događaju njima dešavaju i drugima. Isto tako, veoma je lekovito znati za primere koji su, uz pomoć ličnog razvoja i ličnih promena, prevazišli prepreke, ostvarili želje, i izašli iz začaranog kruga ponavljanja.

Može li knjiga da nam pomogne ukoliko imamo velike životne probleme?

Ne znam na šta mislite kada kažete „velike“. Da li je neki problem veliki ili mali zavisi isključivo od stanja naše svesti, od naše unutrašnje snage za hvatanje u koštac sa izazovima, od iskustva, vere i percepcije. Poznato je da neko „od komarca pravi magarca“, a neko drugi i u najtežim životnim situacijama pronalazi smisao o čemu je pisao Viktor Frenklin, tvorac logoterapije koji je preživeo Aušvic i kojem su pobili sve najmilije.

No, ova knjiga svakako pruža pomoć kako da ojačamo, kako da pokrenemo svoje unutrašnje snage, kako da prihvatimo neprihvatljivo, kada da se prepustimo i gde da pronađemo veru… Kada u sebi razvijamo ove osobine, onda i najveći problemi bivaju shvaćeni na drugačiji način, a neretko, reč „problem“ biva zamenjena rečju „izazov“.

Naš mozak potpuno drugačije reaguje i luči drugačije hormone: „problem“ u nama  budi nemoć i strah, dok reč „izazov“ pokreće moć i aktivira kreativnost kako da na izazov odgovorimo.

Kako fukcionišu kartice sa pojmovima? 

Uz “Knjigu ličnih promena” ide i osamdeset kartica ličnih promena koje omogućuju duboku interakciju s knjigom, odnosno sa osamdeset tema obrađenih u njoj. Ove teme podeljene su u četiri poglavlja: Prepreke (koje je najobimnije i najvažnije za sam proces promene), Uvidi, Zadaci i Podrška. Već samo izvlačenje kartica predstavlja komunikaciju sa nesvesnim u kojem su pohranjeni ključni odgovori i podaci za svakog čoveka, ali često teško dostupni.

Suština je da će onaj ko izvlači karticu uvek dobiti jasnu poruku, jasan zadatak ili uvid. Na svakoj kartici napisan je broj stranice gde će pronaći objašnjenje, vežbe i uputstva za rečenice ispisane na kartici.

Od ovoga svako sebi može načiniti mali dnevni ritual, koji će ga kroz privid igre i zabave povesti na putovanje koje često odlažemo, a koje naša duša najviše želi: putovanje ka boljem životu, ka samima sebi.

Da li je ovo knjiga koja se jednom čita ili je neka vrsta priručnika koji bi uvek trebalo da imamo sa sobom?

Ova knjiga se koristi, a ne samo čita. U zavisnosti od toga kako i koliko je čitalac bude koristio, zavisi koliko će sam sebi moći da pruži ono za šta mu je do sada bila potrebna pomoć terapeuta, kouča, hilera, kao i mnogih drugih čije su metode i znanja, neretko sticane na trodnevnim ili desetodnevnim kursevima, obećavale trajne promene i rešenja.

Trajna rešenja u dinamici života čoveka kao celine tela, uma i duha – ne postoje.

Postoji htenje, volja i potreba da živimo bolje: kvalitetnije, slobodnije, spokojnije, srećnije, ljubavnije.

Ova Knjiga to omogućava.

Tejlor Svift (27) je danas jedna od najpopularnijih i najomiljenijih kantri pop pevačica, a priča o njenom uspehu je vrlo zanimljiva. Nakon što je doživela ljubavni krah još kao devojčica u osnovnoj školi, to je u Tejlor probudilo želju za pisanjem pesama kao način da preboli romansu.

Foto: Profimedia

Jedna od prvih pesama “Suze na mojoj gitari” privukla je pažnju velikih američkih muzičkih producenata i talenat ove mlade plavokose devojke je ubrzao izašao na videlo. Nakon toga, Tejlor je objavljivala nove pesme, a svaka je postala vrlo brzo hit. Ona je za razliku od nekih svojih kolega poznata po tome što nikada nije bila “mala od skandala” i svoju karijeru gradila je isključivo radom i talentom.

Foto: Profimedia

Pored toga, kod mlađih generacija važi za modnu ikonu. Trenutno je u vezi sa glumcem Tomom Hidlstonom.

Kada se pomene ime Snežane Dakić, prva asocijacija je na ženu sa stilom. Ona još od 1992. godine vodi i uređuje emisije čije su teme moda i stil života. S obzirom na to da je danas “sve moda”, ako je sudeći po devojkama koje možemo svakodnevno da sretnemo na ulicama, našli smo se sa Snežanom kako bismo razbili predrasude.

Kao što smo i mislili – debelo smo pogrešili. Mnogi od stilova koje nose današnje devojke su pogrešni, a neretko i degutantni. Da li su dugački nokti, mnogo karmina, preduboki dekolte i silikonske usne u trendu?!

Snežana je ispred kamera portala “Aska” objasnila kako nalazi inspiraciju za odevne kombinacije, a posavetovala je dame kako da jednu haljinu nose i kao elegantnu i kao sportsku. Ova modna ikona, koja se i te kako razume u svet glamura, navela je koje stvari su umerene i fine, a šta je ono što nikako ne bi trebalo da uradite sebi. Takođe, trudi se da sve ono što misli da bi trebalo da svaka dama ima u ormanu, bude pristupačno i korisno svakoj ženi.

Ona zna i šta je to što će odbiti svakog muškarca, ukoliko se sređujete da biste osvojili suprotni pol. Nemojte ponovo uraditi istu grešku!

Poslušajte njene savete:

Ona je u petak veče doživela srčani udar u avionu koji je putovao iz Londona za Los Anđeles.

Dete je poznate glumace Debi Rejnolds i pop pevača Edija Fišera. Ima ćerku Bili Katarinu Lurd. Glumica nije završila upisanu srednju školu jer je bila i više nego zaljubljena u glumu. Zato je završila dramske umetnosti u Londonu i debitovala u “Holivudskom frizeru” 1975. godine. Nakon toga je novu priliku čekala dve godine, a mislila je da je zanimljivo da se oproba u jednoj zanimljivoj ulozi u naučno fantastičnom filmu. Ta uloga princeze Leje u “Ratovima zvezda” donela joj je svetsku slavu, po kojoj će je pamtiti mnoge naredne generacije. Tu ulogu ponovila je u filmovima “Imperija uzvraća udarac” i “Povratak Džedija”. Fišer je u tom periodu imala i druge zapažene uloge, poput onih u filmovima “Hana i njene sestre” Vudija Alena i “Kad je Hari sreo Sali, ali nijedna nije ostavila utisak kao ona iz Ratova zvezda.

Foto: Profimedia

Četiri decenije posle prvog snimljenog filma iz franšize “Ratovi zvezda”, Keri Fišer je napisala dve knjige memoara, autobiografsku novelu i monodaramu o svom životu. U poslednjim memorarima “The Princess Diarist” otkrila je da je imala aferu sa Harisonom Fordom na setu. Poslednji intervju dala je za “Rollingstone” gde je otkrila da glumcu nije bilo drago kada je čuo da će ta vest ugledati svetlost dana.

Razgovarali su i o smrti, a glumica je tada bila i više nego raspoložena i duhovita.

– Ne plašim se smrti. Plašim se umiranja. Sve što ima veze sa bolom, meni se ne dopada. Bila sam uz nekoliko ljudi dok su umirali i nije mi izgledalo zabavno. Ali, ako će to već da me strefi, volela bih da u tom trenutku sa mnom bude neko poput mene, pošto ću ja već biti tu – rekla je ona tada.

Foto: Profimedia

Koliko je bila veliki čovek najbolje govore poruke njenih prijatelja i kolega koji su se putem društvenih mreža najdirljivijim rečenicama oprostili od nje.

She was the brightest, funniest, bravest, kindest, cleverest and sweetest person I ever knew. A crushing blow to lose @carrieffisher

— Stephen Fry (@stephenfry) December 27, 2016

“Ona je bila najvedrije, najduhovitije, najhrabrije, najdivnije, najpametnije i najslađe biće koje sam ikada upoznao. Slamajuće je izgubiti te, Keri”.

Carrie Fisher has passed, she was funnier&smarter than anyone had the right to be. Sail On Silver Girl. Condolences Debbie & Billie
R.I.P.

— Whoopi Goldberg (@WhoopiGoldberg) December 27, 2016

“Preminula je Keri Fišer, koja je bila pametnija i duhovitija od svakog ko je na to imao imao pravo. Plovi, Srebrna devojko.”

“Our beautiful brilliant funny wise kind and generous Blues Sister -so ironic – Xmas was Carrie’s favorite thing next to babies.”

— Dan Aykroyd (@dan_aykroyd) December 27, 2016

“Naša predivna, divna, vickasta, duhovita, darežljiva Bluz sestra… Ironije li, Božić je bio omiljena Kerina stvar odmah posle beba.”

Keri Fišer je slavu kao glumica stekla samo jednom ulogom, ali uloga je to u jednoj od najpoznatijih i najuspešnijih franšiza u istoriji kinematografije.