Da li ste oduvek želeli da se bavite novnarstvom ili je to sudbina odredila kao vaš poziv?
Moja priča o novinarstvu počinje još od pre desetak i kusur godina. Oduvek sam volela televiziju ali i pisano novinarstvo. Kao mala sam sa uživanjem gledala neke od naših poznatih spikera i voditelja i još tada sam znala da ću se i ja jednog dana baviti upravo tim poslom. Prvo novinarsko i radijsko iskustvo stekla sam na tadašnjem “Trend” radiju u svom rodnom gradu Aleksandrovcu Župskom davne 2006. godine. Tačno je kada kažu da radio ima dušu jer to je poseban mediji. Nakon tog iskustva upisujem “Akademiju Lepih Umetnosti” i selim se Beograd. Nakon zavšene prve godine studija dobijam poziv od tadašnjeg profesora Saše Barbulovića (urednika Jutarnjeg programa RTS) da zajedno sa još par kolega sa klase budemo na praksi u desku Jutarnjeg programa RTS. Od tog momenta televizija postaje moj život. Nešto kasnije igrom slučaja (a ništa slučajno nije) dolazim na Televiziji Kopernikus na kojoj radim već skoro sedam godina i postajem jedno od prepoznatljivih tv lica ove kuće. Pre par godina pisala sam i za časopis “Srpska stvar”. Emisije koje vodim i uređujem su: Kafenisanje, Na kafi sa…, ali me zato takođe možete videti u vikend izdanjima emisija Kcn popodne ili Kcn Matineu pa čak i u emisiji Hipokrat koja se bazira na temama koje su posvećene zdravlju. Za mene je novinastvo moj stil i način života, neprestana avantura za nečim novim, drugačijim i inspirativnim…Profesija koja me me je puno čemu naučila ali i koja traži da joj se u potpunosti predaš do kraja.
Koliko je bilo teško i naporno građenje ovakve karijere kakvu imate danas i da li su vam se snovi ostvarili?
Bilo je momenata kada sam se pitala šta će meni ovo sve u životu? Ali to su razne situacije u kojima se borite za realizaciju svojih ideja ili zamisli u kojima želite da ostavite lični pečat. Nešto po čemu ćete biti prepoznatljivi i drugačiji od drugih. Sama priroda mi je po malo buntovna i ne volim nepravdu i laž, pa onda to uvek rezultira sukobima sa nadređenima ili osobama koje žele da vas ukalupe. Ali, sve na kraju dođe na svoje. Smatram da moje vreme u profesionalnom smislu tek dolazi.
U toku karijere ste imali priliku da razgovarate sa značajnim ličnostima sa javne scene. Ko je od njih ostavio pozitivan utisak, a ko vas je možda razočarao?
Veliki broj naših značajnih ličnosti je na mene je ostavio pozitivan utisak jer sam imala prilike da sarađujem sa divnim sagovornicima i vrhunskim profesionalcima poput pokojnog Gage Nikolića, Merime Njegomir, Bilje Krstić, Miše Mijatovića i mnogih drugih. Svi navedeni su vrhunski umetnici, a opet toliko jednostavni. Valjda je u njima njihova veličina. Nije bilo sagovornika koji su me razočarali ili neprijatno iznenadili.
Da li je bilo trenutaka kada želite da odustanete od ovog poziva i šta vam je tada vraćalo veru?
Ljubav prema ovom poslu,vera u sebe, pozitivan stav prema svemu što nam se dešava (bilo dobro ili loše), ogroman trud i rad svakako su mi puno pomogli da nastavim dalje svojim putem. Ne smem zaboraviti da spomenem svoje roditelje i brata Dejana koji su uvek bili tu kao najveća podrška. Draga koleginica Gordana Mašić je takodje zaslužna za moj profesionalni napredak kao i jedna osoba koja je mom srcu posebno draga i koja je uvek tu da razume i pre svega veruje u mene…Zbog njih i zbog sebe uvek idem napred!
Šta je po vama potrebno da bi žena bila sasvim ispunjena i kompletna?
Da bi žena bila potpuna i kompletna, prvo mora biti svesna sebe, svojih kvaliteta ali i svojih mana. Mora biti drugačija od većine drugih, dovoljno smela da iznese svoje stavove i da ih brani, da bude odgovorna i požrtvovana, a iznad svega voljena i da voli. Ljubav je ta koja pokreće sve!