Nije od malena maštala da bude pilot, ali reklo bi se da joj je letenje bilo predodređeno, s obzirom na to da je odrastala uz oca vojnog pilota, njegove kolege i njihov posao.
Sara Krneta je mlada žena pilot koja je sa svega 17 godina prvi put otišla nebu pod oblake. Dok su druge devojke maštale o modnim pistama, Sara je učila sve o avionskim pistama i helidromima.
– Želja da budem pilot javila mi se tek 2007. godine, kada sam upisivala srednju školu. Te godine su prve devojke upisivale vojnu akademiju i kad sam ih videla na televiziji, pomislila sam kako želim da budem pilot. Kad mogu one, mogu i ja- započinje Krneta.
Foto: Zoran Sokić
Sara je završila Saobraćajni fakultet, sada je na master studijama istog, ali ističe da ništa od toga ne bi postigla bez podrške roditelja.
– Da nije mog oca, možda ja danas ne bih bila ovo što jesam. Sve što sada znam da radim, on me je tome naučio. Jeste otac strožiji, to je i karakteristično za vojna lica, ali u ovom poslu to tako mora. Iako sam ja danas civilni pilot, odrastala sam u vojničkom duhu. S druge strane mama je uvek bila tu kao podrška i dodatni vetar u leđa. Definitivno bez njih dvoje u paketu ne bih uspela- navodi Sara.
-Tata je taj koji me je naučio prvo da plivam, pa da vozim biciklu, kola, zatim, avion, pa i helikopter, mogu reći da sam rođena pod srećnom zvezdom- priča Sara.
Kako ističe ova mlada devojka, istina je da su joj uvek bili dostupni avioni i helikopteri, ali ipak sve to mora prvenstveno da se voli, jer odricanja su velika. Sara nam je objasnila da je neophodna aktivnost, tačnije psihofizička spremnost da bi se izdržalo u ovom poslu. Ona fizičku snagu jača u teretani, intenzivnim treninzima, a za psihičku je nešto malo drugačije.
Foto: Zoran Sokić
– Možda je na moju psihu uticalo to što smo se često selili kad sam bila mlađa, zbog tatinih prekomandi. Stalno sam bila u kontaktu sa ljudima. Otac me je od malena učio da se ne stidim, da se borim za sebe, taj deo ličnosti mislim da se gradi od malih nogu i zbog toga porodica igra veliku ulogu. Drugi deo je sigurno do same osobe, to kako se rodiš. U ovom poslu mora da se bude u isto vreme aktivan, sabran, ali i smiren. Flegmatični i usporeni ne opstaju kao piloti – objašnjava Krneta.
– Sećam se, kad sam imala četiri ili pet godina bila sam napolju sa tatom i rekla mu da sam žedna. Odgovorio mi je da odem u kafić i tražim čašu vode. Bilo mi je neprijatno i rekla sam da me je sramota, a on mi je na to odgovorio: “Ako se stidiš ostaćeš žedna”.
Pomislilo bi se da je u čitavoj priči o odrastanju uz pilote i letelice njen put do zvezda bio posut ružama, ali ona nas uverava u nešto drugo.
– Ma kakve ruže, nema toga ovde, pogotovo sa mojim ocem. Ako ne uložiš napor, džaba sve. Nekada sam sama na poslu, a treba, na primer, da se pomeri helikopter. Nema tate, niti će uvek biti on tu da mi pomogne, onda kažem sebi: “Saro, snađi se!”. Hvala Bogu pa me je naučio da ne budem razmaženo žensko, već da imam snagu i da budem sama svoj čovek. Moraću jednog dana da nastavim posao, dobro je biti samostalan – ističe dvadesetpetogodišnjakinja.
U poslu u kome nema prostora za grešku, Sara nije samo pilot, ona vodi porodično preduzeće, brine o održavanju helikoptera i instruktor je teorijske nastave. Njeno radno mesto su učionice pune budućih pilota, kao i helikopteri tipa „Robinson“, na kom jedna greška znači nečiji život, zbog svega toga za sebe kaže da jeste stroga kao predavač. Krneta ume da “tera” đake da uče redovno, ali je vrlo dostupna tim istim đacima kako bi im pomogla da što lakše savladaju materiju i skreće im pažnju šta može da bude na ispitu.
Foto: Zoran Sokić
S razlogom stroga kao predavač, ali kao žena vrlo ženstvena i jaka. Često se poistovećuje sa gitariskinjom Anom Popović, koja svira bluz, jer u njoj vidi jednu jaku, moćnu i uspešnu ženu koja svira kao muškarac, a izgleda zanosno u sjajnim haljinama i sa štiklama na svojim nastupima. Sara misli da to što se bavi poslom u kom je okružuju muškarci ne čini i nju takvom.
– Nisam muškarača, kako se to u narodu kaže. Jesam ženstvena, volim da obučem i hajinu, štikle, redovno se šminkam i lakiram nokte. To što letim i to što radim sa muškarcima ne znači da sam dečak. U odnosu sa ljudima možda deluje da nisam baš slatka i prijatna, već odsečna, a po potrebi umem malo i da povisim ton u određenim situacijama. Tada možda zaista malo više podsećam na dečaka, nego na umiljatu devojčicu, ali to tako mora zbog odgovornosti koju ovaj posao vuče sa sobom- objašnjava Sara.
Kada su se pokrenula pitanja u vezi sa žaljenjem u životu i nekim teškim momentima, Sara se prisetla na kratko svojih tinejdžerskih dana.
Foto: Zoran Sokić
– Bilo mi je teško kada me je društvo zvalo u provod na žurke, a ja ih odbijala jer rano ujutru imam let. U tom trenutku jesam bila tužna, ali vrlo brzo sam uvidela da radim nešto za svoj viši cilj i da mi bude bolje. Sad kad se osvrnem na svoje tinejdžerske dane, apsolutno bih sve isto uradila. Nikakva žaljenja nemam, jer volim posao kojim se bavim – izričita je Sara Krneta.
Smatra da je pilotiranje posao kao i svaki drugi, da se uglavnom samo na Balkanu pravi podela na muške i ženske poslove. Ovde ne postoji predrasuda da su žene loši piloti, kao što to važi za automobile, već se računa samo da li si dobar ili bolji pilot, pol nije važan.
Ako se neka mlada dama pronašla u ovoj priči i želi da postane pilot, Sara ima rešenje i za to.
– Svi zainteresovani uvek mogu prvo da posete naš sajt www.helimasterserbia.rs , zatim da dođu kod nas u Dobanovce, da vide gde nam je škola, da se upoznamo i popričamo o detaljima. Kada sve čuju i pomisle da je to to, mogu da urade takozvani informativni, motivacioni let sa instruktorom praktične nastave. Tokom tog leta instruktor procenjuje da li je neko sposoban za to ili ne, da li ima dobru koordinaciju i da li vredi nastavljati priču s tm osobom. Na početku bude teško, ali kada se savlada taj helikopter, onda vožnja postaje pravo uživanje- zaključuje Sara Krneta.
Mnogi kažu da nema lepših ljudi od onih koji rade ono što vole, u toj izreci Sara definitivno može da se pronađe.
Pročitaj još:
Karatistkinja Tanja Petrović: Kada mi je teško sebi kažem – “Ajmo ,ajde”